Наш народни живот

ЦЕЛИБАТ И БРАК У НАШЕМ НАРОДУ: 67

врачаре до врачаре и траже помоћи да дођу до деце.:

Практични или економски узрок тежњи за добијањем деце није потребно много објашњавати. Човек тежи да у деци добије помоћи и одмене у раду, да има ко ће га у старости прихватити и чувати, и, најзад, да зна коме ће после смрти оставити своју тековину.

Због тако велике тежње за децом, врше се још пре ступања у брак извесни обичаји да би брак био плодоносан. Важније је од тога што сваки гледа да ожени сина из фамилије која је плодна. У неким крајевима постоји специјална врста бракова — бракова на пробу: момак узима девојку, с њом живи неко време, па је венчава или отпушта. Између осталога напушта је и ако не може да затрудни.2 Гдешто су девојке које роде на цени, јер су показале да могу рађати. Сретен Л. Поповић прича како је 1844 годнне, кад је био секретар у Рудничком Суду, осуђена нека девојка из Мајдана што је удавила своје дете. Девојка је била млада и лепа, и судије су биле у забуни како да јој помогну, да не пропадне кад оде на робију. Усред њиховог размишљања пријави се један пандур и затражи да је узме за жену, само да је ослободе. Судије удесе те буде ослобођена, и пандур је узме за жену. „У нашем народу, вели Поповић, бару оном крају, слабо се гледа на морал таквих преступница, копиљуша:: ове се добро удају због тога што се већ зна да су роткиње“.3 Кад се пак ступи у брак, па се деси да је бесплодан, траже се различита средства да би се до деце дошло.

Сем добијања деце, човек се по појмовима нашега народа жени и због тога да добије радника, који ће га кроз цео живот пратити и слушати.

' В. Николић, Српски Етногр. Зборник ХМ|, 162—168. 2 А. Митровић, Још о женидби и удадби, Београд, 1907, Зи 15. 3 3 Сретен Л. Поповић, Гушовање по Новој Србији. Нови Сад, 1879, 29. 5