На изјаву г. Драшковића : (и написе његових послушника)

_ који је то вама причао, г. Драшковићу —

јер ви то само по причању знате, пошто сте тада били изван Србије — могао вам је казати и то, да те почасти нису донеле никакве користи лично мени, али су згодно послужиле "да се ускори помоћ онима, који су је збиља јако требали. у кладовским томруцима. Прилике, које су тада са собом донеле, да владалац Србије чешће позива за свој сто Љотића, било као председника општине, било само као ЈЉотића, тај ЈБботић није употребио у своју корист, нити да се. ПА а никако да коме било подлије воду и напакости, већ их је примио да се заложи за опште добро и да се залаже, без сваке резерве, за друге. Живи су још многи људи из тадашње околине владареве, и ја их све позивам и молим, да отворено кажу ако знају ма шта, што би се косило са мојим горњим речима. — Ја о томе нисам ником говорио, па не бих ни сада о томе помињао, да ме циничност Ваша, г. Драшковићу, није изазвала. Да тих позива владаревих није тада било, ви би се г. Драшковићу“ у (Србију вратили свакако тек после 9д-ог маја 1903-ке године, и данас би ваше карте сасвим друкчије О но што, на жалост, стоје !

Хвалећи се „својим“ успесима у снажењу Подунавске Окр. Задруге, у којој као управник није имао плате, већ за адвокатски“ свој рад свега око 1200 динара, т. Драшковић "ништа не помиње, како и неким члановима нове Управе (који такође нису имали плате) од како су у њој, није Еко као што им је