На стрампутици : роман из предратног живота београдског

јанствен, мистериозан, како се то причаг Ено шта о томе казује и Толстој у »Рату и Миру«...

= Измишљотине!... Но можда је то пре сто година и било тако у Русији... али данас —

У том тренутку врати се Паја у реденготу, а дође и Јуца.

— Сад, господо, можемо на конференцију, = и Паја им додаде шешире и штапове.

Гојко и Зарић руковаше се с Јуцом. - = Драго ми је било! Изволте и другипут! = и Јуца их испрати у предсобље, говорећи: »дбогом! До скорог виђења!... Поздравте ГетаСОмиљу, господин: Зарићу!... Збогом!...

У повратку је Јуда говорила:

— Што јес, јес, красни људи!...

Затим покупи шоље на служавник, говорећи: — Драгоје, зацело, гори од нестрпљења да. чује, како је Вера примила његово писмо... Хе, младост лудост!...