На стрампутици : роман из предратног живота београдског

— Значи, мени си наменио старијуг

— Џа и ти си за који месец старији од мене... Васпитање је у обе узорито, а образвовање врло солидно; а што је данас редак случај: не лете за модом и модерношћу... Млађа је нешто лешша, живља и кокетнија, мада врло чедна и безазлена. А старија је врло симпатична, умна и вредна у домаћим пословима, а одликују је скромност и сталоженост... све осдбине које би тебе, зацело, задовољиле.

— Хвала! Хвала!... Остави ти мене с мојим задовољством без жене, а теби ја искрено желим добру срећу у љубави... Али, збиља, Гојко, хтео сам те нешто питати... За тебе сам чуо да си слободан зидар, а ти ми о томе, поред толиког нашег друговања, никад ништа, не рече;

Гојко га озбиљно погледа у очи да се увери, да ли је то питање искрена жеља за сазнањем, или потиче у смеру критике и исмевања, па га упита:

— А знаш ли ти шта је Слоб. Зидарствог

— О знам! Добавио сам из Рекламове библиотеке читаву књигу о томе, а и код нас је штампана једна књижица, У њима се находе: историја, циљ и принципи Слоб. Зидарства.

— Паг Какво си мишљење стекао о њемуг

— Повољно. Циљ му је хумано-културног значаја: зидање духовног храма Истине и Човечности. А принципи су му засновани на законима моралности и братској љубави... је ли тако г

— Видим да си добро обавештен, и дати се могу поверити. Ја сам доиста слоб. зидар, примљен пре кратког времена... Стојим ти на расположењу за ближа, објашњења.

— Налазим, Гојко, да такво удружење честитих људи може бити врло корисно за нашу средину, огрезлу у себичности, материјализму и распусности... А је ли пријем у њ одиста та-

НА СТРАМПУТИЦИ- 10