На стрампутици : роман из предратног живота београдског

13. ГОЛУБИЦА ЈЕ УЛОВЉЕНА

Il, одласку Верину у другу собу Јуца је успремала сто и столице и скупљала шољице на служавник, мислећи шта да ради, ако би Драгоје дошао док је Вера још ту. А знала је да ће свакако доћи; нестрпљивост ће га, зацело, довести да чује за успех свога писма. Па ипак, Јуца се поплашено трже, кад се на вратима појави Драгоје.

— Је ли слободног

Збуњена Јуца брзо се прибра па му рече: — Теби је, Драгоје, увек слободно.

Разумљиво је велико нестрпљење Боровићево. Још у подне, после изласка из канцеларије, радо би свратио, али се бојао присуства, Тајина кога је избегавао, И сад је сачекао време, када је био поузданији да Паје неће бити дома.

Питање о прошевини било је за њ питање самољубља, части, среће и — материјалног опстанка... важније од сваког другог питања. За њ беше везао судбину своју; за њ се хватао као гладан коре хлеба, као дављеник за, сламку. Изглед на Верин велики мираз беше за њ чудотворни магнет, чијој се привлачној снази подавао свом готовошћу, свом жудњом, свом моћи својом... Николино одлучно одбијање беше за њ пораз коме се није надао пораз, који га је доводио до очајања. Нео„остварене идеје које су га тако слатко и вано-

11%