На стрампутици : роман из предратног живота београдског

и ---.= о [76

да се не можемо састати ни видети... О! тоби ва ме били очајни дани које не бих могао преживети!... Не, Вера, не смемо оклевати.

= Шта да се радиг... Не видим брза излаза.

= Има га, Вера, треба бити само одлучан.

— Како, рецитег... Ваша одлучност појачава и моју.

— Кад бисмо се уклонили за који час, дан...

Вера га зачуђено погледа. — Не разумем каког - — Онако, како је тројански кнежевић Парис избегао с Лепом Јеленом... Онако, како је прошле године поручник Новитовић с Миле"ном Павловићевом... Онако, како је то често Пт у нашем сеоском свету...

ера га је згрануто гледала. Његове је

речи престравише... Бегство из родитељског дома, од својих милих и драгих, 0!... Бегство јој је и сада било мрско, одвратно, као и данас, кад јој га Зора. помену.

— Хоћете да бежим с вамаг... 0, то је немогућно! — Другог нам излаза нема, Вера.

— Сувише дрско, лудо!...

— Љубав је вазда смела, одважна.

— Опасно, немогућно!...

= О опасности не може бити говора све сам добро размислио и предвидео. А могућност стоји само до тебе.

Вера узбуђено корачи два-трипут, па му се брзо окрете.

— Не, Драгоје! Тако дрзак илакоуман корак био би неопростиви грех према родитељу и великој љубави његовој; грех и према свету који би у таквом кораку с правом нашао неморал... дар бих од стида и срама смела изићи пред родитеља, пред светг... О не, не!

— Изненађује ме твоје појимање греха и морала, — говораше Драгоје, тврдо уверен да ће и ову отпорност Верину лако саломишти, —