На стрампутици : роман из предратног живота београдског

198

нији морални живот човеков находи у оном · васпитавању душе и ума, које почиње од најранијег детињства и којим руководи мајка. То васпитавање усађује у душу основне врлине; оно има брижљиво да уклања све мане које бп долазиле наслеђем или споља... Такво васпитање, пропуштено у кући, не може да накнади никаква школа. Зар нег

— Како правилно и тачно схватање! чудио се Зарић.

— Не чудпте се, господине професоре... После смрти наше мајке, Вера је била у деветој години... на пола пута у васпитању. Радо сам прихватила материнску улогу, и, отада су ме занимала питања о васпитавању.

= Сад ми је потпуно јасно.

— На то васпитање не обраћа се у нас довољна пажња било са нехата, било са неспреме за њ. Отуда долази да сеу многим случајима не охватају дужности у кући, да се занемарује породични живот, да се више мисли на друштва, на журове, на улицу и моду... Данас је велики број пи младих п старих, занесених сталном грозницом која се зове »модерни живот«... О, колико муке имам с Вером у сузбијању штетног утицаја споља, мада је у ње васпитање солидно. Можете мислити како је то тамо, где је васпитање много лошије.

Зарић је био очаран њеним речима које му је из песимистичке душе вадила. Њихове се мисли потпуно поклапаху, и он јој усхићено рече:

— О, госпођице Надо, колпко вас уважавам! — Затим промрмља за себе: — Међер Гојко има потпуно право !

— Нешто сте још хтели рећи“ — примети Нада.

— Да... да имате потпуно право... Ваша искреност у том деликатпом питању изненађује.

= Хтели бисте рећи да су женскиње Q