На стрампутици : роман из предратног живота београдског

199

њему обично неискренег; Такође последица лоmer васпптања... Могло би се говорити ио погрешном начину образовања и о неспреми за, будући живот женскиња. Али... зацело сам вам већ досадна... Е

— То не, напротив... :

— Ретко ми се даје прилика да о таквим питањима говорим с онима који би ме разумели. А међу женскињем нашега круга гледају ме као претерану, настрану критичарку... „Келела бих да чујем ваше мишљење и о приликама у којима се у нас склапају бракови, тим пре, што ми је познато да сте у вашем браку имали великих непријатности... Но оставимо то за другу прилику.

— Та је тема за мене необичне важности. Пустите да о њој ја поведем реч. Она ће вам најбоље објаснити моје песимистичко гледање на брак.

— Врло радо. Слушаћу вас пажљиво.

Зарић се сасвим ослободио, раскравио. На- | дина разборитост и искреност јако су га задобиле. Осећао се задовољан што је у њој нашао женскиње које у покренутим питањима дели његово мишљење. Више се није устезао да пред њом отвори душу своју, да јој открије и најмрачније кутове паћеничког живота.

Пошто је неколико тренутака размишљао, отпоче: .

— Пре четири године, тек што сам пребринуо бригу о професорском испиту, познам се на, балу у Грађанској Касини с лепушкастом кћери неког рачуноиспитача у Главној Контроли. Не прођоше ни неколико дана, а дође ми један познаник и предложи брак с њоме. Дотле и не помишљах на тај важан корак, па не дадох одговора. Али ми он дође другипути. трећипут, обећавајући благо о доброти и врдинама њеним, као и повећи мираз — кућу.