На стрампутици : роман из предратног живота београдског

18. . ТУГА И ОЧАЈАЊЕ.

ПА је пет дана од спречена покушаја.

Николином кућом беше овладала, мртва, тишина. У њој не беше жива и весела разговора који је вазда брујао, нарочито при повратку Николином из радње. Умукнули беху п звуци клавира и сестринских песама. Као да се у њој находио какав тешки болесник или мртвац, тако је њоме владала мукла хладноћа, мртвило!

Вера се за то време није појављивала па своје собе. Главобоља п инфлуенчаво стање беху јој изговор. .

ада ју је редовно обилазила и пре и после подне, али им разговори беху кратки. Вера је није трпела; била је на њу сувише љута, па није могла говорити с њоме, а да не успламти гњевом. Њеном »несестрпнском« понашању није могла опростити... Када се оца забринуо за Верино здравље п хтео послати по лекара, одбила је, тврдећи да јој је сад боље п да јој лекарска помоћ није потребна. Ни за њега није више марила, нити је на његову љубав много полагала... Самоћа јој је годила; у њој се осећала слободнијом да се о своме јаду може позабавити. Душа јој је била одвећ болна.

За Веру, која досад није знала ни за какве јаде, беху љубавни јади одвећ тешки. Свака помисао на кобни догађај који јој омете остварање неутољиве жудње, узбуђивао јој је нерве

а они јој наношаху болове млађане душе, Се-