На стрампутици : роман из предратног живота београдског

20. УЈИНИ МАНЕВРИ.

О су св Нада пи Вера још жучно објашњавале и спориле, дође им уја Паја.

— Хитао сам... важне новости...

Он се рукова о Надом, па приђе и Вери. — Можда си још љута на мене

— Заслужио си! — одговори му Вера срдито. — Било би ми, Вера, милнје, кад се не би љутила.

— Какве су то важне новости, ујог — упита Нада која се беше прибрала од узбуђености.

— Допустите најпре да приметим, да ми обе чудновато изгледате... лица су вам опала, као после боловања !

— И душевна бољка оставља трага каом телесна, — рече Нада, показујући изразом на Веру која је замишљено гледала у под.

— Тако је! — потврди Паја, претећи Вери прстом.

— А твоје новости

— Најпре пријатну: Гојко је постављен за. председника Варошког Суда, по пзбору Касације... Томе је много допринела једна од мојих парница у којој се славно одликовао.

— Та ми је новост по вољи, — рече Нада.

— А шта ти велиш на TO? — упита Паја набурену Веру која му, џ не дижући главе, одговори:

— Ништа... Гојко ме не интересује. — Сви 'налазе да је он један од најспрем-