На стрампутици : роман из предратног живота београдског

3 ——————

— Па иди! Утоли бол:.. задовољи жудњу срца свог... Ја те више нећу задржавати.

= Твоје ми одобрење није више потребно.

— Вера је неприступна паметним разлозима и љубави нашој, — примети Паја, прилазећи Нади. i

— Ваша је љубав непскрена!... Не требају ми ни разлози ваши; они су тенденциозни онако, као и глас о Драгојевој проневери... Све је наперено против мене и љубави моје!... 0! ваше ће кајање доћи доцкан, кад мене више не буде!

Вера. нагло оде у своју собу.

Престрављена Нада очајно ломљаше руке. — О Боже! Колика залуђеност! Какво безумље!..

— Јако си узбуђена, Надо! — рече јој Паја, узев је за руку. — Пусти је, расхладиће се, доћи ће себи... Бујним осећајима њеним потребна је била одушка... Кад се буде стишала, проћи ће јој и занос. |

— Ах, бојим се претње њене!

— Ње се не плаши. Јака јој љубав потиснуће сваку другу мисао... А ако се проневера обистини, с њеном ће љубави, зацело, бити крај. Чула си шта она и сама вели о томе... Идем одмах у министарство да се о проневери тачније известим.

— Нестрпљиво ћу те чекати.

Полазећи, Паја упита: — Зна ли оца за покушај њен“

— Незна. Нисам му смела ништа, рећи. Штедела сам његове осећаје, надајући се да ће се Вера освестити.

— Треба да зна, кад и улица о томе говори.

Нада га. испрати, па се врати забринута.