На стрампутици : роман из предратног живота београдског

958 = ва

имала омелости... А још сам се уздала да ћу код Вере и сама имати успеха...

— 0, да Вера може толико залудети!... Тако млада и безазлена, а толико страсна љубав!

— Слепило, оцо... незрело схватање својих осећања...

— Како је само Боровић могао доћи до њег

— Све су то учинила само два-три састанка код тетка Јуце.

— Код Јуцег 0!...

— Нисам могла ни помислити на такву могућност.

Никола је подуже брижно ишао по собп, а Нада не имађаше смелости да прекине мучну "тишину која беше настала. Пошто се мало прибрао, он застаде п упита:

= Шта саде... "Треба ли што предузиматиг

— Треба, оцо, и то одмах... Данас је била сувише узбуђена; бојим се учиниће што од себе.. С њоме треба ти да говориш; ја сам већ псцрпла сва своја средства.

Никола је равмишљао ва тренутак, па рече:

— Добро, можеш је звати.

Затим Никола седе на наслоњачу код писаћег стола, па се налакти на наслон замишљено.

Нада пође, па застаде. — Нешто си, оцо, имао о Вери да ми кажеш

— Јест, чућеш из разговора о њоме.

— Само те молим, драги оцо, буди према њој и сад нежан, као што си вазда био. Нек и у овој прилици осети нашу праву љубав.

— Буди без бриге.

Нада пође вратима, па се трже узбуђена.

На вратима се појави Вера.