На стрампутици : роман из предратног живота београдског

O U IR LL 975 ~

ним зидарима«, упитах га, ПЕРО то друштво и шта су то слободни зидари. И оца ми је објашњавао циљ и главна начела њихова, из чега сам разумела да је то некакво хумано п културно друштво, у коме се чланови називају »браћа« и опходе међу собом у »братској љубави«; а отуда се и њихове жене и кћери називају »сестрама«... Све ме је то занимало, па упитах и зашто се називају »слободним зидарима«сг Он ми је причао о оним зидарским браствима из Средњега Века, која су у већим местима на Западу саградила оне велике и величанствене цркве и катедрале, каква је и позната ти црква. Св. Стефана у Бечу; и о томе, како се још пре 200 година у Енглеској, из тих зидарских брастава, развило данашње Co. Зидарство које, уместо подизања материјалних грађевина, постави циљ: зидање духовнога Храма, Разума, Истине и Човечности.

Оца је довршавао своја објашњења, кад аутомобил стиже на одређено место.

Пролазећи подужом стазом, опвиченом цвећем, стигосмо пред зграду за коју оца рече да је ложа слободних зидара. Кров повеће предсобље у крилу, које је служило и за гардеробу, уђосмо у пространу, јако осветљену одају, која, је била већ препуна гостију. Поред великог броја господе у црном салонском оделу, са значкама на реденготу као у оце, био јету и повећи број госпођа, и госпођица... При уласку намах нам приђоше двојица од господе, од којих је један био — шта, мислиш% — Гојко. Они нас љубазно поздравише, и Гојко је изјављивао велику радост своју што и мене види у њиховој братској средини.

Оца ме је представљао појединој браћи и сестрама који су ме необично љубавно предусретали. Било је ту и чиновничких и трговачих, па и занатлиских жена и девојака, а по-

највише из кругова интелектуалаца — профе18