На стрампутици : роман из предратног живота београдског

——=Z=0Z=Z=<=<====== 25

ресантну појаву њену. Нада није улазила у ред лепотица, али јој је општи израз лица, био врло симпатичан и интелигентан. Њене танке румене усне, прав грчки нос и високо чело, с густом косом зачешљаном уназад, даваху јој интересантан профил, какав би сликари и вајари "пожелели за своје студије. Плава свиласта коса допадљиво је хармонисала са свежином овалнога лица, а бистар поглед смеђих очију и ведро чело одаваху мисаони ум. У говору је била вазда тиха и разложна; ретко је било тренутака који би у ње изазвали јачу оштрину гласа, или успламтеле образе п узбуђене груди.

Нада је наследила, не само карактерне црте очева лика, већ и карактерне особине душе његове. -

Већ је седам година како је она Вери им сестра и мајка. У улози васпитача и учитеља, толико се саживела, да је само о томе мислила и бринула. Прочитала је неколико педагошких књига, нарочито о васпитавању и образовању женскиња, тражећи у њима поуке и методе за, свој наставнички рад с Вером. Само она није могла бити обичан, хладан учитељ који тај посао врши до краја занатски, педантски; она је у њ упосила сву душу, сву сестринску љубав своју, а енергија, за. рад с Вером није ју ни за тренутак остављала.

Вери је било непуних шеснаест година кад је летос, у јуну, свршила шесторазредну Вишу Женску Школу која је затим претворепа у Женску Гимназију. Нешто мања растом од Наде средњега узраста, Вера је изгледала као одраснија девојчица, млађа него што је. Па m опхођење њено, на које је зпатно утицала родитељска нежност и мажење, иије се много разликовало од живости и понашања девојчица, што је вазда милином и веселошћу обувимало оне, који беху с њоме у разговору. Нежности