На стрампутици : роман из предратног живота београдског

26

безазленост огледаху јој се и у погледу, пи на цртама лица, и у сваком покрету њеном.

Необичном лепотом својом Вера је била срећнија од Наде. Наследила је лепе црте материна лика и живље особине душе њене. Смеђе бујне косе, крупних п сјајних очију, дугих трепавица и окладно извијених густих обрва које су се безмало састајлале; уз то малена носа, мало уздигнута да се виде нежно ружичасте ноздрве; па малих румених и пуначких усана п бело-ружичастог тена покожице на лицу; а затим, необично лепих размера у струку п стасу; — све је то чинило да је Вера већ улазила у ред млађаних лепотица престоничких.

У задовољству са лепо свршеног школовања, а Надиним утицајем ради Вере, Нпкола је — заузет пословима у радњи — допустио да, њих две проведу јули и август на страни, задржавајући се најпре у Бечу, а затим у Мишхену и Швајцарској. Вративши се са пријатно проведеног путовања, Нада је размишљала 0 Верином допуњивању општег школског обравовања, о чему је већ говорила с оцем који је обећао да ће раније доћи из радње зарад саветовања о томе.

Вера наскоро дође пз “своје собе.

Могло би се, управо, рећи да је утрчала. А била је ведра, весела, с изразом детињске радости на лицу.

Кров отворен прозор допирала је пријатна јутарња свежина која као да беше задахнула млађану Веру. Све је па њој дисало свежим, опојним дахом и радошћу; сваки израз лица, сваки покрет облих мишића одаваше необично допадљиву живост. Она је као птица која весело скакуће, као јагње које се несташно игра, као голубица која нежно гугуче.

Нада остави књигу на писаћи сто пред собом, па јој пружи обе руке. Топал пољубац беше израз велике љубави сестрппеке.