На стрампутици : роман из предратног живота београдског

383

на расположењу, — рече Вера, а поглед јој беше управљен на њихове тоалете. — Но ви... као с бечкога Ринга... најновија мода!

— Не желимо да нам друге предњаче, рече Зора охоло. -

- — Треба вазда бити савремен, модеран. C'est nćcessairement dans le monđe ćićgant, — додаде Мара која, је, као и Зора, волела да французира, мада јој француски изрази не беху увек без мане. ===

Нада је погледа попреко, па се не могаде уздржати да не примети:

— Модерност, Маро, не мора значити јурење за модом, нити је мода неизбежно потребна за елегантни свет.

Вера је опазила Надино расположење, па

похита да скрене разговор на другу страну. j — Ништа незнам шта се овде дешавало ва време нашег одсуства. Интересују ме београдске новости. — О, има их много, Вера! — говораше Зора. — Са корза, са Калимегдана, из породичних кругова... причаћемо ти. Али, треба одмах да ти кажем... изненадићеш се. Анђа нам се верила.

— Клајићеваг Верила!... С кимег С Новитовићем% — Да, њена, стара љубав... још из школе.

— Нерасудно, — примети Нада. — Та он је још студент!

— та то мариг... Ваљан је, модеран, ешња.

— Модерност и лепота нису главне погодбе за живот.

— Разно схватање. Ја их претпостављам другима, — рече Зора.

— Модерност је обележје културнога човека, интелигенције, — притече јој Мара у помоћ.

— Непоуздано обележје, Маро, — примети

НА СТРАМПУТИЦИ 8