На стрампутици : роман из предратног живота београдског

= == – наиве 16 == псе

књижевности. Обично је Нада читала и, на појединим местима, где је находила потребу, чинила. објашњења; а Вера бп, поред пажљивог слушања, радила и какав ручни рад.

Вера је била послушан и марљив ученик.

Нада је мудро погодила шта ваља чинити с овом шипарицом, у доба, кад се поуке п савети примају и извршују без разбора. То је доба прелаза одрасног девојчурка у доба девојке удаваче; доба, кад се лако примају спољњи утицаји — и зли као и добри; доба безазлености и невиности за које се неопажено лепе непроверена и штетна начела; доба лаковерја и лакоумља у коме се лако скреће на стрампутицу, у грех... Нада је срећно прошла кроз то доба, захваљујући солидном и савесном васпитавању материнском; па је сад грозничаво бдила над Вером да пи њу проведе у доба зрелијег расуђивања без штете од спољњих пастраних утицаја.

Вера је још као девојчица имала јаку вољу ва цртањем. У школи је учитељ цртања нашао да је даровита, па јој је поклањао већу пажњу. С великим је успехом радила омиљене јој аквареле, вежбајући се нарочито у снимању природе у околинп београдској, намамљена богаством у ниансима и хармонији боја, светлости п сенака. На оној стрмој косп па Калимегдану према Сави, често би седела п снимала околне положаје пре или после подне — како јој је кад светлост за њих била повољна. Њени снимци Земуна с Дунавом и Бежаниском Косом, затим пристаништа савског с лађама и железничким мостом, као п Западног Врачара с Топчидерским Брдом п Авалом, — показиваху не само даровитост, већ п велику марљивост у прецизном цртању и умешност у складу боја, као п разумевању перспективне представе. Отац јој је био врло одушевљен тим радовима, па је његова соба, као какав музеј, била препуна лепо урамљених слика Вериних.