На стрампутици : роман из предратног живота београдског

ду = __-__-_-__--

У школи се Вера извежбала п у такозваним »женским« радовима, нарочито у везовима, које је уметнички зачињавала акварелским цвећем и орнаментима на свили зајастучиће, чаршаве, застираче фотеља, параване и др. А лака и витка као срна, Вера се одликовала и у играљу својом грациозношћу и хитрим покретима.

Било је задовољство посматрати ове нежне и миле сестре за столом, једну према другој, а нарочито после подне, када беху заузете ручним радовима које је обично пратила песма. Вера је имала мек и нежан, али јасан сопран, доста добро школован; а Нада ју је вазда пратила својим пријатним алтом или клавирском пратњом. Њихово симпатично певање придобивало је слушаоце или и пролазнике улицом поред отворених прозора, као што славујско цвркутање мајских дана примамљује излетнике у природно зеленило. |

Њихова забавна провођења прекодан и с вечери нису остајала усамљена. Никола је од ближих сродника имао у Београду шурака, Пају Михаиловића адвоката, рођена брата, Јеленина, код кога је становала и кућу му водила постарија рођака, Јуца, коју је Вера звала »Тета-Јуца«. Имао је и брата од стрица који је живео у Обреновцу и трговао Николиним.капиталом. Паја и Јуца често су им долазили и с њима проводили дуге зимске вечери у забави, песми и музици. У тридесетој години, нежењен, веселе нарави, Паја је био створен за друштво и забаве, пун прича и пошалица, што се нарочито Вери допадало. Он им је доносио и варошке новости са корза и журова, пропраћајући их вазда пронијом и критиком, што би обично изазивало спорове с Вером. Докле би се Вера и Нада забављале с Пајом у разговору и песми, дотле би Никола радо играо »таблонет« с Јуцом, коју је каткад хватао у крађи карата; а то би давало повода општем смеју и шалама на рачун Јуцин,