На стрампутици : роман из предратног живота београдског

А =

Живот у кући Николиној продужавао се обичним током и у децембру који је био врло снежан и мразовит.

Међу домаћим вечерњим забавама две су нарочито оставиле радосне утиске код Вере. На њих је Никола позвао био и негдашњег пштомца свога, Гојка судију, кога је јако ценио и волео. Једна од тих забава била је уочи Оцева, када је Вера и сад извршивала обичај који је као девојчица имала: да се прикраде и оцину ногу веже за стону, нашто се он откупљивао и лепим даром и пољупцима. А друга је била уочи Божића, на Бадње Вече, када је Нада разасипала по собама сламу, ораје, урме и смокве, па као квочка ишла и квоцала, а за њом Вера и Паја, као пилићи, пијукали и тражили ораје, урме и смокве. А златник у чесници беше допао срећи Гојковој.

Никола је уживао у тим и другим лепим обичајима народним, па је на њих подстицао п децу своју. :

Сем две-три позоришне и биоскопске представе, нису ове зиме посећивали никакве јавне забаве, концерте и балове. Још од смрти Јеленине такве забаве за Николу као и да нису постојале. Али сад, после многогодишњег уздржавања, желео је да отпочне »изводити у свет« своје одрасле и ваљане кћери. Њега је сад подстицао на то и родитељски понос; хтео би да покаже свету: »Ето, видите, како сам срећан, како имам красну и ваљану децу!...«

Али је Нада налазила да би таква провођења била за Веру још сувише рано, да за њих треба причекати годину-две; па је вазда умела да убеди оца и сузбије његове прохтеве. А то све једино из бојазни да се не поремети лепо започет рад с Вером, као и у тежњи да је сачува од неугодних утицаја споља. Ни сама Вера није тада марила за таква провођења.

Тако је владао задовољан мир у Николином дому иу душама ове мале али узорите породице.