На стрампутици : роман из предратног живота београдског

51 редован рад с Надом. Па ју је радосно грлила,

говорећи: — Како си добра! Како добра!...

Одмах су журно чињене припреме за бал.

Пре свега саветовало се и споразумевало о тоалетама које је требало наручити.

Тада. је била у јеку рада и моде кројачица Берта — Еврејка. Њој су јуриле све београдске госпође и госпођице, нарочито из трговачког реда. О њој је владало опште мишљење: да. има »фини укус«, да је у кројењу »јединствена«, да за свако лице и за сваки стас »уме одмах да погоди какав крој треба, без мере«... Имала, је своје елегантно намештене салоне у којима је примала муштерије, саветовала се с њима о тоалети и кројила; а поред салона, имала је и засебне радионице у којима је вазда био запослен велики број радница.

Берта је била, истина, знатно скупља него друге кројачице, али се ипак њој трчало. Навала. је била толика, да се тешко долазило на ред. Чекало се по месец два на хаљину, али се задовољавало само кад ју је Берта примила, у посао. Колико непријатности и незадовољства код оних дама које је Берта морала одбити. А ниједна друга не уме као Берта. Хаљина је троструко вредила кад је Бертина рукотворина. Стога су неке таште даме долазиле у искушење да тврде, како им је нова тоалета,

ертин посао, мада то не беше случај.

А. Берта је, наравно, кројила »модерно«, по »најновијој париској моди«, што јој је и привлачило толику навалу. Но та навала, на. коју се она, тобож срдила, доносила јој је, разуме се, велики приход. За три године само могла је купити велику и добро озидану двоспратну кућу о дућанима у најскупљој, трговачкој улици (у »Главној Чаршији«), но коју је брво порушила и саградила нову, тада нај-

48