На стрампутици : роман из предратног живота београдског

54

На три дана раније ишло се Берти на »пробу« струка. Купљене беху и балске ципеле и рукавице. Али се на хаљине чекало и на сам тај дан, све до вечери, што је код сестара проузроковало много бриге и једа. Нада је то мирније подносила, говорећи да су »све кројачице такве«; али је Вера била много нестрпљивија, па је тог дана двапут слала собарицу Берти да да је пожури. У таквим и сличним приликама јача нервозност обична је појава, изазвана нестрпљивошћу. Најпре се гунђало, а затим зловољно ћутало.

Фризерка је већ давно била готова е њиховим фризурама, кад у последњем тренутку стигоше и хаљине.

Код сестара се брзо промени расположење: хаљине су задовољиле пи Веру и Наду. Беху од финог белог фулара на ружичастој свиленој подлози, с ружичастим машнама на раменима, и с позлаћеним треперавим појасом о коме су, по тадањој моди, висили низови сјајних »перла«. Нада је била задовољна п штрином и дужином њиховом. Мора се признати да је Берта на њима показала и довољно укуса и довољно вештине у кроју који је доста дискретно, па ипак допадљиво јасно истицао лепоте струка и правилност стаса њихова.

Уз припомоћ собарице хаљине су биле доста брзо навучене п закопчане. Прво се, наравно, побринуло да Вера буде готова, при чему је и Нада помагала; а по свршеној опреми, Нада се није могла уздржати да јој на топле усне притисне срдачни пољубац.

— Дивна си ми, Вера, дивна!...

А млађана Вера задовољно се осмехивала као девојчица кад први пут добије лепу п велику лутку с коврџицама свиласте косе. Била је блажена.

Вера је одиста била дивна. Бела п лака хаљина благо ружичастог одсјаја давала је вит-