На стрампутици : роман из предратног живота београдског

58

Нада је одлучно тражила: да хаљине не смеју бити деколтоване нити одвећ узане и кратке. Берта је доказивала како оалске тоалете не могу бити без потребног деколтеа; но кад Нада остаде упорно при своме захтеву, Берта је, с лаким осмехом у коме беше и мало ироније, обећала да ће је задовољити.

— Ваша ће се тоалета, бесумње, допасти многим родитељима. Само... ипак налазим да ће бити потребно мало разреза на прсима ради летппег изгледа огрлице. |

— Ја не носим огрлице, — примети Нада, брзо.

— Тако! — чудила се Берта. — Онда само за. госпођицу Веру, ако смем питати:

= Како Вера хоће.

Ово попуштање Надино осмелило је Веру, да, зарад огрлице, допусти и мало већи разрез. А већ кратки рукави због дугачких рукавица, разумевали су се по себи. Затим је дошао на ред избор штофа и боје, при чему Нада није затезала, остављајући Вери на вољу.

Никола је знао да ће све жене и кћери имућних родитеља бити том приликом што више накићене скупоценим накитима, па је желео да његове кћери не буду у томе »беле вране«, како му се не би пребацило сувишно тврдичење. Али је Нада одлучно одбијала ту жељу његову: сама не би понела ништа од накита, јер је противна ма каквом кинђурењу; а за Веру, ако јој је до тога, ето јој врло лепа и скупоцена накита што им је од матере остао. Па ипак, Никола није могао одолети нежном срцу родитељском да својој милој Верици не донесе дивну бисерну огрлицу, са чије је средине висила бриљантска звезда. О, колико се Вера њој радовала! Колико је грлила и љубила свога до-

_ брог оцу!...

Дан Св, Саве очекивао се нестрпљиво,