На стрампутици : роман из предратног живота београдског

6. ПРВА РАЗМИРИЦА

Да је управо четири месеца од све-.

тосавеког бала Университетске Омладине.

Беху настали лепи мајски дани, пријатни ca благе топлине и сјајне ведрине. Улице и паркови беху оживели много јаче него раније. Калимегдан је и пре и после подне имао мноштво својих посетилаца који се наслађиваху дахом свежега ваздуха и пријатна зеленила његова. Густи цветни жбунови украшаваху и миомиром испуњаваху му простране стазе.

Нада је, као и обично пре подне, после доручка и довршених послова кућевних, седела крај отвореног прозора и читала. И, као обично, мисли јој често скретаху на Веру. Помишљала, је на синоћно вече које су задовољно провели поред Паје, Јуде и — Гојка који им је сад чешће долазио. Вера је била необично весела, па је радо, без натеривања, свирала на клавиру и певала. И Нада, је очекивала да ће она и данас бити ведра и весела... ШТум супротних врата, отрже је из замишљености, па погледа на њих

Вера уђе. Она је говорила собарици за собом:

— Отићи ћете, Ана, модискињи да, питате, зашто ми није послала, нове шешире на, избор... Свратићете и код Берте за хаљину... требало је још Јуче да буде готова.

— Разумем, — рече собарица.

Нада се угризе за, усну, па, је гледаше за-