На стрампутици : роман из предратног живота београдског

друштвени и породични. Почео је постајати зараза коју је ваљало брижљиво лечити.

И нашу млађану и безавлену Веру почео је захватати овај вртлог моде и модернизма. Вера је већ окусила сладости што их пружа спољњи модерни свет. Промене, које су се од университетског бала јављале у љеним ми-

слима п жељама, појачаване су бржим развојем _

прелазног јој доба. Уз то и јак утицај другарица чинио је да се осети слободнијом и да се пода модерном ветру у жељи да »иде за културним напретком.« Била је склона да верује да је све добро и лепо што је ново и модерно. Примамљивао ју је улични и друштвени живот, у коме је за њу било миле намаме и ласке, па је занемаривала и Надине часове и ручне радове своје. А

Нада пак, по својој женској консервативности, каква се ређе срета, остајала је вазда доследна своме нахођењу. Модерне идеје, онако исто као и модерну ношњу, процењивала је са свога утврђеног гледишта које јој није допуштало да. се лако повија за новинама. Веровала, је у културни напредак у животу, али је налазпла да. свака новина не чини напредак. Била је убеђена да није вазда добро и лепо оно што је ново; а да оно, што се дужим временом утврдпло као добро и лепо, не може застарети, остаје вазда добро и лепо. Домаћи живот био јој је средиште у коме се задовољно и поуздано кретала... Тако је чврсто исповедала и начела о врлинама и моралу којима је запојена у родитељској кући и школи, старајући се да сео њих никад не огреши. И та сталност у одржавању себе па висини својих убеђења чинила, ју је отпорном, несавитљивом, снажном.

Вера, је осећала ту снагу па се још повијала за њом. Али то повијање, које је раније бивало драговољно и по навици да је све до6 %