Невесињска пушка

ПРВА СЛИКА

[Код Коџобашине куће. Сеоска соба (оџаклија) доста пространа. У прочељу икона св. Николе и кандило. ß зидовима висе два пзвезеиа ханџара, острагуша п седефом искићен џевердар; међу выша Гусле. Унаоколо неколике клупе. На десној странп врата, на иредњој два прозора, а на лијевој један. У лнјевом крају оџак, па њему горн ватра]

ПРВА ПОЈАВА Ружа, нашње Петар Ру ж а (Стала код лијевог прозора с преслицом у рудп, предо, кал, и кад погледа на прозор)

Зулум тешки тршьет’ се не мазке ! Што ми бољи, они све то гори. Порез Власи. ви oie раја наша ! Све je - наше и тјело и душаПод нож еваког, ко неће да клатьа, На дрквама нека мјесец блиста ... Крст je часни у крв огрезао, У тамници труну српске кости, А на дому Српкиње л слечу : Жале брата, или братучеда, Жале оца. ja родбину своју ; Свуд се плаче, гдје тирјанин влада, A највише у нашему крају У дичноме орнском Певесшьу. Многа сеја, була je достала, Многи братац Пророку се моли, Дјеца плачу за родитељима.