Невесињска пушка

32

Љубозић (весело) Свирајте нам јелиу севдалију, Да се тресу двори ЈБубовића. Нек ce пјесма надалеко чује Невесињским пољем . . • (Отвара прозоре u точн ракпју) Цигани (угађајуНи) Пеке боже! (Свирају и пјевају) Сит не, мал е го м и лице, Ту м и расту копр и вид e, Ту д j e в о j к e цмнље беру. Око њ и X се момци веру— Не вер’те се, не дер’те се, Не дамо се пољубитп! J е с а мл и те по љу б и о? Гд j | jуна ч е, Бог т’ уб и о?! Г д j е ’н о сам т и дукат дао; У Килеру на пенџ ер у, Сретюсмо се, љ у б и с м о се... Осташе нам медпа уста, Баш к’о да см о шећер јели, Шећер j ел и, шербет пили, Гур а би j е мезетили!... (За вријеме пјеваља, беговп се топе, у сласти и заносу пију, a цнгани уз пјесму подврпскују) Љубовић Тако, тако ыека пјесма јечп, То je мехлем заљубљепом ерду, А и стар би сада поскочио.. ■ Севдалија миогога запесе! Још да чује Влахиња дјевојка, Како ли се у бегова живи, У харем би многа побјегнула, Да уягива, што вдјела пије. (Вацају циганпма по неколико марпјаша, којп весело покупе и пзлазећи свирају и пјсвају)