Невесињска пушка

Љубозић Угурала беже! Еј довале и селам hem свима! (Пратн га до врата, па ce враћа ходајући по ооби) Многи мене неће да равуми. 0, како ce варају о мени! Не боје ce тсажу Карадага, Мало људи, малена н снага. И варница joni жако онржи Особито кад у око падне. Зар не могу мрки Црногорди, Ca рајом нам вазда пркоситн? Гдје je ватре. и дима имаде; Натру треба са водом гаспти Са лучем се ватра распаљује. (Удара се по челу) Камо cpeha да сне ’ваио није. Лако би се конци разирсили . •. (Лупајући о трпезу) Мухареме! Слуга Олушам господару! Љубозић Распреми трпезу! (Залфса пада)