Невесињска пушка

ПашиЬ Paja he му главом дохадсати. (Љ убов п h, који je за сво вријеме ћутао и поднимио oe објема ружама за главу, логледа на Пашића и иронично ce насмијеши) Ноџобаша Мостарски Стан’хе Турци полако, по реду И чујте ме моје are драге: Није мјесго сада преп;;ркама, Девлегг хоће да се мир утврдиМи смо овдје дареви већили, Да смишљено сваког окренемо На прави пут- То Падишах жели. С тога мирно да све расправнмо, Међу собом, како je и право, Jep нас свађа скупо може стати. И зашто баш да нас други мире, Кад то сами учинит моягемо? A ja мислим да би боље било: Све спахије и све десетаре, Закупнике, тьихне помойнике Укинути... Па нек сама paja Порез даје дарскоме сандуку, Уз потврду од сандук-емина, Те би тако paja одахнула. Царска хаз на не би изгубила. Онда: раји милостивиј’ бити, Нек се она своме кроту моли, Да проводи своје обичаје О Божићу и о Васкрсењу, О свадбама и Креним Славама. Турској вјери то неће сметали, A paja би онда мировала, Нити би се она одметала, Пи у гору, нити у хајдуке ... Башагий Ви Мостарпи не сол’те нам намет ! Ваших прста у овоме има,