Невесињска пушка

ПЕТА СЛИКА

(С десна пјешачки пут кро-з планиыу. С цредње и лијеве стране горе поЈедине невесињске iiyhe. Робље пролази за Црну Гору: старцп, жене и дјеца, свак носећи на себи по нешта од кућних ствари. Док робље пролази, чује ce пуцањ појединачни пушака, a гдје кад по неколпко пушака заједно)

ПОЈАВА Стграц (Поштапајућн ce, преко леђа на њему уирта, a преко ње струна. Сједа на један камен и добро одухне) 1 1 Ito сам јадан иод старост дочека’ Да остављам овој рођеии каменЕ. да ми je мало почииути... Смрти ! Омрти што се не смилујеш ? (Устаје) Морам ићи макар и полатш, О робљем нашим цриим и жалосним. (бкреће се бришуЬи сузе) С Бргом мила, о, Херцеговино ! Бот зна- нише x-ohy ли те виђет? (Одлани иоштапајући со) Невесињка (На леђима јој колијевка са дјететом, привезана бијелим ужетом. Двоје дјеце мушко н женски од B—io8 — io година иду уз ьу. Мале им торбе на леђима, преко рамена пребацили струне. У једној руци носе по мањи котао, а у другој по комад хљеба и угризају хљеб. Мајка сједа на камеи, дријеши и скида колијевку и Mchc je на крило, открива днјете)