Недеља

Београд, 5. Азгуста. 1907

Узајмљена жена АМЕРИКАНСКА ЦРИЧЛ Ота Хекера I — Искрено жалим, што вам одлучно морам одбити молбу, мис Елџинова. Жалим већ и за то, што сте ни кћн мојега .стара нрнјатеља, добра оца вашега. Ллп, верујте, аисолутно је немогуће иаћи вам место у нас. Ако је по вол.и, увернте се сами. У целој радљи нећете иаћи нн једнога створеља женска пола, иа чак ни судоиере или распремачице. Мистер Уелтхем хоће да пма код себе само мушкнље. II покрај све својо младости, он веома мрзи женскиље. Том Снајдер, управник и иовереник, »рударска краља, (< који је због својегд богаства прешао у пословпцу, устаде са столице, нсиравп се колпкп је дуг, ' п новеде иосетптељку, лепу, вптку плавушу, чпја јс; малодушмост потпуно одговарада н.езппу скромпу оделу за Р ^Н ,)калос.т, вратима која, г еу поТГљулл-л. '.ис:о'л к.-ниТпот о ве- . ликом канцеларијом; подпг- Јј но мало завесу, која је скривала огледалске прозо- Н јјо , п замолп је да погледа У"У Т Р :1 Она с тешкпм уздахом проглода својпм пла.15пм очп- ШН| ма дугп ппз столова. Па јЦ љима је седело, ровнос.но радећи, бар око 5.0 мушкараца, старих п младпх, али 1П1 за лок бар једне мапшИПСКПН,е 11.111 стенограФиски- • н.е, које су со у масама налазиле по свнма њујор- њ _ в Кр8 ш ки м кан целар иј ама. Кад се Лиса Елџинова одвојпла од врата, лице јој је постало још безнадежпије. Оиа се хтела брзо опростити али Снајдер то није дозволио, већ је, на против, с невештом љубазношћу носади иа с толицу, скоје је тек била устала. — Опростите мојој оштрини, мило дете моје, рече он с осмехом, — ја сам стари момак и нисам навикао оиштити с дамама. У том погледу мистер Уелтхем и ја сасвим личимо једаи на другога, — додаде он и поново седе за свој сго —

ћу се постарати да нађем што друго. Само—грв^. добро потражити јер није за вас нробит; добијатп четпрп — пет долара недељно. — Он је погледа, машући главом. — А како је то мој стари добрп Пед могао умретн у таквом бесномоћном стаљу? У осталом, с ваше је стране, дете I моје, веома похвално и пожртвовно што Ж -елите радитп за своју болесну матер и Маљу браћу. Дакле вп сте тек данас дошли пз Јова, а своје оставили у Крестоиу? . ч Сузннх очнју, Лиса затресе главом. — Ја сам четири недеље у Њу-јорку, пр муца она. у — Па зашто нисте дошли ранпје к меи- ' Ваш отац и ја били смо пријатељи па п смо један другог изгубили пз вида, опет разум^ л ^ да сам готов услужити вас и речју и делом, кХ ; је роч о 1'олш да се нађстпосао такој мплој, одван?ној госпођпцн. г Писам вас хтела узне- * мнравати п... п... — Она. 1Е. ■ . храбро ирогута сузс;. Неома јс тешко прпзна ј другпма жалосну мро .•војпхЛТјТ^еГ: |;а. Отар"*. ' 1 век бпо веома по 1 ј6с ГГ ?^?;> то ннје пи прелхпвео пјк паст своје радп.е. Мнслил сам да ћу, без тешкоћа I Њу-јо|»ку, наћп добро п . .■ • плаћепо место. Ја брзо стсј^ нограФпшем, могу ра.штцуа-. пжИНк мапншама :;а ппсањо могућих систома, алп чотпрн дана по боз пкаква успеха Па.ј; : не знајућп шта да ' () бГс^ Петар ј _ ирикупнла сам сву. сњ . уЈ# дошла к вама. л — Јадиице! — Он устаде н са сажаљење? I је помнлова по руци. .— Али се надам да ћу успстн наћи вам добро плаћено место. Моја препорука . вреди нешто, а за сада... хм! —- Он је узалуд тра жио згодне речи. — Без увреде, мис Елџиновг живот је у РБујорку скун... дозволићете ми да ва попудим једаи мали чек. Л Ј Оиа сва плаиу и одби понуду. , — Не, о, не, мнстер Снајдере, вп с^+варате. Ја, ја, још довољно имам срестава. Ои се добродушно насмеја њеној забучш, кс

Ако вам не могу наћп места у нашој радњи онда

ја ]е очигледно сведочила о протпвном.