Недеља

Страна 8

Број 1

Међу тим Андреја Фовел већ је био извештен. Један од послужитеља отрчао је до њега и испричао му све. У оном тренутку, кад је Кавељон предлагао, да се извести шеф, овај је већ ушао у канцеларију. Андреја Фовел имао је од прилике педесет година; био је човек осредње висине, проседе косе; поприлично гојазан и мало погрбљен, као и сви други, који много раде седећи. У ходу чисто се нијао. Није урадио никад ништа, Једна ниш што би довело

ГласФовелов беше охрабрио мало Проспера, па је прикупио сву своју снагу. Дошао је пресудни и са страхом ишчекивани тренутак. Проспер се диже и приђе своме старешини. — Господине, као што вам је познато, данас сам имао плаћање, за то сам још јуче дигао из банке 350.000 динара. — А штојош јуче, господине? прекиде га банкар. Зар вам' нисам сто пута казао, да новац подижете онога дана, кад вам буде потребан за исплату"? Снимак Милорада Павжовића, трг. Ј ' ка упица * онам, господине, да сам

у сумњу доброту његовога срца. Црте су му биле благе; поглед живахан и пун искрености; уста румена и мало напућена. Родио се у околини Е-а, што се лако опажа и у нагласку његовога говора, нарочито кад се мало загреје. Иначе био је човек пун духа. Глас, који му је слуга донео, потресао га је јако. Иначе вазда румен, сад је побледео. — Шта кажете'? запита чиновнике, који се са поштовањем уклањаху испред њега, шта се то догодило?

погрешио, али несрећајевећ ту. Она сума новаца, коју сам јуче оставио у касу, нестала је, ма да је каса неповређена. — Та ви сте полудели! продера се Фовел, ви сневате! Ових неколико речи убило је сваку наду у Проспера и по природи самих околности Проспер је постао готово сасвим равнодушан, али то није она обична смишљена и прорачуњена хладнокрвност, већ последица неочекиваних догађаја. (Наставиће се.)

(Фотографија Живковића и Антонијевића) Испод развапина гопубаике тврђаве Упазак у београдску тврђаву

А