Недеља

Страна 2

Број 2.

Фема: Не знам, отиш'о је. Можда ће мало после опет свратити. (хвата га за мишицу): 'Ајде унутра, па га причекај. (Хоће да га поведе). Јован (одгурнувши је) ; Куд је отиш'о ? Фема (нестрпљиво); Отиш'о је кроз капију. Шта си ту окупио !... Јован (клатећи се): Што си ме звала кад није ту'? Што ме лажеш?... Жена не сме да лаже човека! Не сме! Човек 'оће да бије !... Катарина: (смешка се и гурка Анку). Фема: Свињо једна! Што си маторији, све си гори. Пре си бар само ноћу долазио пијан. 'Ајде унутра па се испавај ! Јован: Остави ме !.., А што сл ме звала ? Ти си крива ! Зар би' ја сад и дош'о !... Фема: (ухвати га и хоће силом да га увуче у кућу) Унутра 'ајде, кад ти кажем ! Немој да те човек опет не затекне код куће. Јован (бранећи се); Пусти ме! Чујеш ли, пусти ме! Ти добро знаш моју песницу! Ако те њоме наштимујем, свираћеш три дана !... (Размахне рукама и одгурне је, али мора да се наслони на зид, да не би пао). Фема : Цујкождеру погани ! Јован : Како смеш да ме лажеш! Да је 'паса долазио, чек'о би он мене до зоре. Фема: Јест, да чека ваљда док те мртва пијана не избаце из каване! Јован (кроз зубе): Погана женска крв !... (Окрете се и пође капији, певуши): „Ништа тако бедно није..." Фема (прискочи му и ухвати га за јаку од капута) : Зар опет у кавану ! Сигурно си се мало налип'о!... Јован : Ама чујеш ли ти, пусти ме! Мој пос'о тражи ракије. Фема : Пре ћу ти ноге пребити, но што ћу те пустити у кавану ! Јован : Мој пос'о тражи ракије. Фема: Иди бестрага са твојим послом ! Да ја не зарађујем, ми би поред тебе цркли од глади. Јован : Да ја- не пнјем, ви би сви поскапали од куге. Гребем и чистим прашину и блато по цео дан, па ми се напуни и нос и грло и уста — све је

то пуно куге ! Свн би ви поцркали од ње.... А кугу убија само ракија... (отимајући се) : Пусти ме ! Деда-Паја: Остави га, Фемо. Кад 'оће, нек' иде. Фема: Брани га само, ти матори, па после има право што те бије. Јован: Пуштај, кад ти кажем! Фема (задувано): Не дам ти у кавану, не дам !... (Држи га једном руком за уво а другом за врат). Јован : Пуштај!.,. (отргне јој се из руку. и лупи је у груди). Фема (ударивпи га шаком преко лица) : Разбојниче, пијаницо ! (Поново га шчепа за груди). Јован: Јаој, жено, удавићу те као мачку! Пуштај !... (снажно је одгурне, те она одлети чак до великог стола, притом и он умало не падне). 'Оћеш још!,.. (Окреће се, мрмља и клатећи се одлази кроз капију): И нос н уста и грло... све је то пуно куге !... Фема (држи се још о сто за који се ухватила да не би пала, сва бледа од љутине једва изговора речи) : Иди само, иди... па ћеш напољу ноћити!... (Катарнна покрила лице рукама и сва се тресе од смеха, а Анка се окренула на другу страну, да не би Фема приметила њен смгх. Дгда-Паја трља очи). VI. Појава Пређашњи, без Јована. Фема (кад се Јован изгуби нза плота, окреће се брзо, погледа у Катарину и, спазивпш је како се смеје, сва ускипи од љутине) : Шта се цериш, искривиле тл се вилице, да Бог да!... Катарина: Што се издиреш намене? Сигурно сам ја крива, што ти је муж такав. Фема: А што се смејеш туђим мукама'? Није те ни срамота! Катарина: Ја смем да радим шта 'оћу. Фема: Ти не смеш мени да се подсмеваш! Катарина: Откуд ти знаш да сеја баш теби смејем? Фема: Само се лудаци смеју онако, на брашно. Катарина: Остави ме на миру. Ако си ти расположена за свађу, ја нисам.