Недеља

НЕДЕЉЛ ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

Година II. Број 3. и

Пошто нам је нестало 3. и 4. свеске, то смо наставке „Фасцикле бр. ИЗ.% „Бартека победиоца" и „Ва.н колосека" нрештамиали у овој свесци, која замењује 3. и 4. свеску и која је гатампана без слика.

ФДОЦИКЛД ВРОЈ 113 Роман ЕМИЛА ГАБОРЈОА (Наставак) III Ако има човека, кога не може ни иотрестн, ни изненадити никакав догађај, који је вазда на бранику истине противу привидности и лажи, који је у стању да учини сваку претпоставку и да све објасни себи, ако има таквог човека на свету, то је свакако париски полициски комесар. Док се судија на својој судиској столици труди, да изнађе истину и да истрагом прикупљени материјал подведе под законске одредбе, дотле је полициски чиновник стекао већ много раније појам о свему и осведочио се чак и о таквим стварима, које ће за судију, можда, за свагда остати тајна. У стању је да докучи и најситнији преступ и да га испита до најмањих ситница; испред његових очију не може остати скривен ни породични грех и ако би га увређена страна скривала. И ако је полициски чиновник ступив у службу, могао имати каквих снова, после годину дана он их се насигурно оСлободио. Преварен по сто пута у животу, мораће најзад посумњати у све и у свакога; неће веровати ни у шта, ни у поштење, ни у опште благостање, нити у крајну поквареност. Свему томе тражиће узрока. Тако пост} г пно доћи ће до тог горког уверења, да људи и нема, и да друштвом само догађаји управљају.

Полициски комесар, кога је Фовел позвао, појавио се убрзо. Изгледао је веома миран, готово равнодушан, кад је ушао у канцеларију. За комесаром ушао је и некакав жољави човечић у црним хаљинама. Банкар није дао себи ни толико труда, да их поздрави. — Јамачно сте већ дознали, господине, рече полициском комесару, каква ме је околност натерала да вас утрудим довде? — Чуо сам, да је извршена крађа— Да и то срамна, непојмљива крађа. Ето видите, из ове касе, која стоји пред вама отворена и од које само мој благајник има кључ и само он зна за реч, којом се отвара, украден је новац. Овај говор Фовелов отрже Проспера из занетости. —- Извините, господине комесару, рече веома тихо; али и мој шеф има кључ од касе, а зна и за реч, којом се отвара. — Са свим наравно, то се по себи разуме. Одмах после ових првих речи полициски комесар био је на чисто са собом. Било је очевидно, да се ова два човека узајамно оптужују. По њиховом сопственом признању, само један од њих двојице је могао бити лопов. А међу тим, један од њих двојице био је чувен мењач и банкар, а други је само прост благајник онога првога. Једно слуга, а друго господар. Али полициски комесар навикао се већ притајивати своје осећаје, па се ни овом приликом није могло приметити по њему, шта се догађа у његовој души И памети. Са званичном збиљом посмат^ао је благајника и господара, не би ли из њиховог понашања могао извести какав користан закључак. Проспер је још све Једнако био