Недеља

I

НЕДЕЉД ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 роман ЕМИЈ1А ГАБОРЈОА. (Наставак) У осталом, ништа није било лакше но доћи до тога преважног писменог доказа. Питање је било само на који начин? Па просто, треба притворити Кавељона, застрашити га и искати од њега писамце, а на случај потребе може се и силом отети од њсга, Таква је била прва мксао Фанферлова. Лепо, али шта би се постигло тиме? Ништа, или бар веома незнатан резултат. Фанферло је био убеђен о томе, даје онописамце намењено некој трећој личности, а не Кавељону. Ако би од Кавељона насилно отео писамце, ко зна би ли хтео казати право име оне личности, на коју је упућено, јер „Жипси" може бити само надимак. И баш кад би и казао, ли истину говорио1 После зрелог расуђења полициски агент мудро је увидео, да би глупост била силом изнуђавати, оно, што се и лукавством докучити може. Поћи за Кавељоном, ићи узастопце за њим, ухватити га на делу и не дати му да одрнче, то би било права играчка за једног Фанферлоа. У осталом тај начин боље се и слагао са карактером полициског агента из јерусалимске ,улице, који је по нарави својој био ! слаб и ћутљив, па је и у вршењу ст/ојег, позива избегавао ларму и галаму, једном речју све, што личи на насиље.

ФНПИЈЕР председник француске републике.

ко зна би

Фанферло се још у предсобљу одлучио шта ће да ради. На веома вешт начин дознао је од једног служитеља Фовеловог, да банкарева кућа нема излаза на улицу Виктоар и да чиновници не могу изићи другим путем до на капију у улици Прованс. Од тога часа није наилазила његова задаћа ни на какве препоне. Брзо је претрчао преко улице и стао под велику капију једне куће. Згодније место за стражарење није могао изабрати. Видео је не само оне, који улазе и излазе из банкареве куће, већ је видео шта се ради у кући. Кад се пропео на прсте лепо је могао видети кроз прозор Кавељона, који јестојао до свог писаћег стола. Фанферло је дуго остао под капијом. Али он је био стрпљив човек. Дешавало се њему доста често, да је због какве ситнице проводио по целу ноћ иза какве бусије. У осталом, није му ни могло бити досадно. Испитивао је вредност својих проналазака, мерио је тежину догађаја и премишљао је о свом успеху, који ће постићи овом истрагом. Око једног сахата по подне спазио беше полицајац, да се Кавељон дизао иза свога стола, да је свукао капут за рад и обукао свој чистији капут. — Врло добро ! рече у себи; дечко полази, сад га не смемо изгубити из вида. После неколико тренутака Кавељон је био већ под капијом. Али пре но што би изашао на улицу, стаде. Видело се по њему да двоуми. — Ваљда тек не подозрева ? премишљаше Фанферло.