Недеља

Страна 20

Бро] 6.

„Још Пољска није пропала," којасвакоме Пољаку убрза крвоток. „Ура!" грмнуше пољски сељаци. Одушевише се и образи им се жарарише. Као олуј прелетаху преко мртвих телеса људских и лешева коњских право кроз кишу од граната. Падају, али и јуре као бујица напред, певајући своју патриотску песму. Стигоше већ до винограда и изгубише се у честару. Само им се још песма чује. Севне кад што и по који бајонет. Одозго сипа страшна ватра, а одоздо треште трубе. Француски плотуни постају ређи, испрекидани, грозничави. Одједном умукоше сасвим. Доле, у подножју брда ђенерал Штајнмец напунио дуваном своју порцуланску лулу и загаламио. Одбацујући димове вели : -—- Требало је само да им се засвирахимна, па да очас буду сви на брду! У тај мах залепрша се тробојка, високо уздигнута, па онда паде опет на ниже. — Ти се не шале! рећиће Штајнмец. Трубе зајечаше опет. Опет јуриш, опет химна и други познањски пук појури у помоћ првоме. У винограду бије се очајан бој бајонетима. Запевај ми сада музо, о моме јунаку, како би о њему знао и познији нараштај! У грудима мога јунака смешали се и стопили се: страх, нестрпљење и очајање у једно осећање, у страшан гнев, те кад чу музику, ње-

гови нерв>1 постадоше праве челичне жице. Коса му се диже у вис, а очи се зажарише и стадоше сипати варнице. Заборавио на свет и на пословицу „да и коза мора једном црћи", те као и остали, држећи карабин снажнз у ручерини својој, јуришао је на непрлјатеља. Трчећи уз брдо пао је бар десет пута. Разбио је и нос, али се ипак дизао и јурио напред, све љући и огорченији. Кад се испео на брдо, разрогачи очи, не би ли у шипрагу спазио где којега Француза. Најпосле спази тројицу око једне заставе. То беху туркоси. И ви држите јамачно, да је Бартек устукнуо пред њима ? Варате се.Он кидиса на њих, а Бога ми, и они на њега. Већ се врхови два непријатељска бајонета дотакоше његових груди. Нађе се на невољи, те стиште цев и заману кундаком. ГТаде ударац, прво један, падруги, трећи, четврти. Двојица се простреше, зајечаше и у гревитом трзању падоше у самртни ропац. У томе тренутку притекоше ономе трећем заставнику, у помоћ тако до десет другова. Бартек као нека фурија јурну на њих сву десеторицу. Они опалише из пушака, расуше се варнице и чу се прасак, али у исто доба загрме и храпава гласина Бартекова: —- Промашили сте ! И опет његов карабин описа страшан лук у ваздуху, а на сваки ударац његов одговори само јечање. Видећи пред собом побеснелог глупака,

Снимио г. Борл Радовић, чинов. На упаску Врањске Бање