Недеља

(Број 6.

Страна 21

ПРОЈЕКПТ КПРПЂОРЂЕВП СПОМЕНИКП (Рад Јована Пешића, вајара)

^отеп и купатипо у Врањској Бањи

туркоси стадоше узмицати. Бартек или је пречуо, или су туркоси доиста нешто арапски рекли, па он то није разумео, тек се њему учинило као да је чуо како преко њихових дебелих усана прелете реч: — Магда ! Магда ! — А Магде би хтели ви ! рикну Бартек и уједноме скоку створи се у средини непријатеља. Срећом у тај мах му прискочише у помоћ. У сред чокоћа разви ■се право крвничко рвање. Чује се само крцкање карабинских кундака, тешко дисање ишиштање бораца. Бартек је обарао као оркан. Сав нагарендимом, попрскан крвљу, пре је личио на

звера него на човека. Није ни о ■чем мислио

адего се само бацао на своје жртве и размрска-

вао им главе

кундаком свога карабина. Његове руке кретале су се страшном брзином неке машине, правећи пустош око себе. Тако ударајући сломио је и кундак. Дошав до заставника, стеже га својим гвозденим прстима за гушу. Заставник избуљи очи, образи му се надуше, стаде јечати и из руку му испаде застава. -— Ура! викну Бартек и у његовој руци залепрша се високо уздигнута застава. То је ђенерал Штајнмец видео оздо. Али већ удругоме тре. нутку Бартек је копљем за-

ставе размрскао главу некога, који је имао златним

гајтаном опточану капу. Зато време другови њего-

ви продираху напред. (Наставиће се).