Недеља

Страна 22

ПОДАТЦИ ЗА ПОВЕСНИЦУ СРПСКУ времена Кара-Ђорђева, по финансиској струци. У Ш-ћој свесци „Гласника Друштва Српске Словесности", а на страни 183. налазе се ови интересантни податци из времена првог устанка, дакле, у првој фази обновљене српске државе. Те нодатке је саопштио Јован Гавриловић и они гласе : „Плата чиновника. До 1811. године ни Кара -Ђорђе ни Совјетници нису имали плате из народне касе, н^го им се давао таин (депутат) и по 80—100 гроша на издржање, као и на издржавање момака. „Од 1811. г. одређено је билодасе КараЂорђу да по 24.000 гр. на годину. По казивању Стевана Филиповика, ондашњег секретара совјетског, Кара-Ђорђе плату из народне касе није дигао, јер је она била оскудна у новцу, и тако је без плате служио. „Совјетницима је давато по 600Ј гр. Секретари су совјета имали по 2000—4000, а членови окружние магистрата по 400 гр. Секретари по 30 дук. и 500 ока жита и једно говече. То су имали и секретари и членови совјета. „Председатељ магистрата у Београду имао је 1000 а члгнови 500 гр. Војводе нису имале плате, него су по једно село имали — које им је радило те ово нису гонили на војску, него само онда кад је велика нужда била. „Учитељима велике школе у Београду плаћало се 1000 гр. на годину. . Момци Карађорђеви имали су по 60 гр. на месец. Буљукбаша Петар Јокић имао је 6000 гр. на годину и два ата Момци Јакова Ненидовића по 15 гр. на месец. Пандури код војвода били су узимани и^ задружних кућа; плате нису имали. „Мезулане су одржаване прирезом, удареним на окружија. „Куће за јавне потребе грађене су на овај начин: народ је довлачио грађу кулуком, а мајсторе је плаћала народна каса. „На путеве и мостов слабо је што онда трошено „Вредност новаца опредељавао је Совјет. Главна је каса била под кључем почечитеља финаисије, а кад свог у Београду било није, код једног советника. „Рачуни прихода и расхода годишњи израђивани су били у Совету и Карађорђу подношени; и то после скупштине, која је сваке године држата кад су војводе долазиле. „Дукат је цесарски у време Карађорђеве владе мењао се од 8—12 гроша, и тако се узети може са године на годину вредност његова на 10 гроша. „Предложено је по преслушању Г. Г. членова совјета Мате Јеврема Ненадовића, Милутина Петровића, бивши у време Карађорђеве војводе, бившег секретара Карађорђевог Јанићиј I Ђурића, секретари Совјета ондашњег, садашњег члана суда окружија Београдскога

Г. Стефана Филиповића и буљукбаше Карађорђевог сада у пензији преивећег Г. Петра Јокића. „Сравни Вука Ст. Караџића „Даницу" из год. 1827. у Бечу. „Деловодни протокол Карађорђев у Београду 1848 и Српске Новине од 2. фебр. 1835. № 5. страна 5." Из овога се најбоље види почетак наше државне администрације и државних финансија, а то, сумње нема, мора интересовати сваког од нас. П. Д. Ј.

НАШЕ СЛИКЕ Управа Народне Банке. Поводом тога, што се ове године навршило двадесет и пет година од дана, када Је Привилегована НароднаБанка установљена, доносимо слике гувернера 1 ), директора и правног заступника банчиног. Гувернер Тих. Ј. Марковић, на томе је високоме и важноме положају већ седам година. Између осталих важнијих и крупнијих послова, који су пали њему у део да их он свршава, за време његовога гувернерства је имало да се преброд и преко крупнога пит.<ња : хоће ли се привилегије банчине обновити или ће банка морати да ликвидира. То је питање сасвим повољно решено по Народну Банку, у чему има не мале личне заслуге и садашњи гувернер. Тих. Ј Марковић је свршени правник и адвокат, али како је дуже време руководио великом колонијалном трговином, која му је остала од оца у наслеђе, то је темељно и свестрано упознат и са трговачким пословнма. Као правник и трговац одличан је зналац и финансиских послова, те је према томе у свему погодан за важно и одговорно место, на коме с пуно части седи. Директор Бранко Бошковић, стручно ооразован у банкарској и финансиској науци мудро и исправно управља банчиним пословима већ више од 11 година. Његово стручно знање високо се цени у свима банкарским и финансиским круговима. Адвокат банчин Марко СтоЈановић, који је уједно и члан управног одбора, неоспорно је један од наншх најодличнијих правника, те је тако кадар био, да својим правним саветима буде од драгоцене користи управи Народне Банке, која је чешће имала прилике, да свој рад брани текстом закона али зналачким тумачењем његових одредаба. На сваки начин за многе своје успехе дугује Народна Банка захвалношћу и Марку Стојановићу. Народна Банка прославиће 2. јула своју

') Слику вице-гувернерову донеКемо с групож чланова управнога и надзорнога одбора.