Недеља

1 '

Број 7

ПРОдћКОВЕ НР\ДЕ — Мип. М. Никопић, — (Свршетак) Радоје доврши песму, а он, лорд поручи им литар ракије, извади из недара чарапу с новцем па је баци на сто Пијте људи, браћо... Пијте и певајте! Ево новаца за ракију... Ја плаћам викао је,. преплећући језиком. Живео лорд! осу се клицање у дашчари и опет се заори песма. — Живео! — Живео! Ћорава Миља устаде са свога места, па посрћући и отирућиусне приђему, жмиркајући оним здравим крмељивим оком. —- Лорде, срце моје.... Ето таквога те оћу... Да се пољубимо! И пољуби га пред свима, па седе уз њега и загрли га.

Страна 9

песма поче да малаксава, а место ње завлада дремеж и хркање. Заспаше за столом сви осим лорда и Миље. Он осети да ће га сан савладати. Извади руком из чарапе неколико динара,. баци их на сто, а чарапу стрпа у недра, дограби штаке и хтеде поћи. — Куда ћеш? — упита га Миља. — Кући — превали он преко језика. — А ја? — - А ти?... Не знам... — И ја ћу твојој кући. — Шта ћеш ми? — Ти немаш жену. Ја ћу да те чувам Да живимо заједно Он је погледаразрогачених очију. Хтеде јој нешто рећи, али се језик сплео и запињао. Изађе из дашчаре, а она за њим заједно, посрћући.

Снимак Р. Живадиновића, књиговође СРПСКД коњисш м п ОДМОРУ ЗП ВРЕМЕ МДРШД

У дашчари наста још већи смех, врисак и жагор. — Бравос, Миљо! — Бравос, лорде! И у трен ока попише други литар ракије, па онда дође трећи, четврти, пети Песма се за песмом низала, али све тромије.... Свако је певао за себе, грабећи да што више попије... И лорд је био заједно с њима, докле

Хтео је да удари преко гробља пречицом, али осети како му се лепе трепавице, те се спусти на траву поред пута и леже. И Миља леже поред њега.

Тек у први сумрак пробуди га нечије зевање и кијање. Он се трже, усправи се и седе, трљајући очи. У глави је осећао несвести-