Недеља

Страна 10

цу, у свој снази малаксалост, а и жеђ га је морила. У први мах није могао да се сети шта ће ту. Иза њега је седела Миља зевајући и трљајући очи. Он се окрете, па кад је спази, намршти се. - Шта ћеш ту? — упита је опоро. — Звао си ме. — Нисам те звао. Нећу те. — Јеси, јеси — тврдила је она Знаш, тамо у страћари. Њему изађе цео догађај у дашчари пред очи. Па се опомену: како је тражио кћер, пио у дашчари са просјацима и да тога јутра не однесе детету ништа за јело, па ни на подне не оде кући. И уста, опирући се на штаке, па пође кући, а Миља опет за њим. Био је мрак кад стиже кући. Кућна врата била су отворена. Он уђе у собу, приђе столу, нађе кутију са жижицама, те запали свећу. Миља стојаше пред кућом. Поглед му паде на кревет, на коме спаваше девојчица, несвучена. Коса јој је била замршена и растурена, а образи влажни још од суза. Њему се учини као да јој се усне мицаху Он ослушну Лепо чу како у сну шапуће нешто. — Бабо, гладна сам... Нисам ни ручала ни вечерала данас, јер немамо леба у кући .... Суза се заврте у оку просјакову. Тек се сад сети, да синоћ, љутит због недоласка кћерина, заборави да купи леба. Би му жао детета, које је гладовало, докле је он пио тамо удашчари. Па љутит опсова све оне што с њим пише. Миљи се учинидаје он зовну, пауђе у собу и приђе кревету. — А где ти је старија кћи? — упита га. То питање беше му као нож у срце. Оно га опомену на недаће у животу и одбег кћери, који га одведе у друшто оних у дашчари. Онако дрљава, и жмиркајући оним здравим оком, Миља му би још одвратнија, те, без икаква даља премишљања, подиже штаку у вис и завитла више себе: — Напоље! Одлази! — викну на њу проклета сатано!

Број 7

Она стукну испред њега, а када он заману штаком на њу, побеже из куће. Девојчицу пробуди очева вика. Она се трже и усправи у кревету, па, спазив оца, заплака се: Бабо, гладна сам... Где си данас? Он јој приђе, седе на кревет, одгурну штаке, а главу јој наслони на своје груди Загрли је и уздану, а сузе му се скотрљаше из очију и падоше јој на косу. - Ћути, ћути, дете моје .... Купиће бабо вечеру Па ухватив је за чело рукама, подиже јој главу и загледа јој се у очи. — Је ли ти нећеш бити као бата и сеја? — упита је, гушећи се у сузама. — Крај ВЕЧЕРЊН МОЛИТВП Злашили се Шамхи брхоби од гора\ ЗмаШила се пола, злаШом нагиздана, ЈКргПерила јара с хеба одозгора, јв у Предбечерје једног леШљег дана. Ђлижило се бече, а Ћуб са либада, Ј{осио је мирис Покошене Шрабе-, пок негде далеко збонила су сшада, X сбишци у жбуну крунисали гла5е. Ближило се бече, Пуно злашног жара, X мирисне благе мирисабе бесне-, ЈТушила се Плећа уморних раШара, X брецале груди од заносне Песме. Сно жеШелаца, бећ се крају ближг, За н>има домаћин Полако належе, У снопобе злаШне рукобеШи ниже, X један По један ужетом ПриШеже. Т$?ћ сшигоше крају, срп последни сену, X заносне Песме несШа задним криком, Задоболан госа жешби се окрену, радини бредни ионикнуше ником. X скидоше капе, а рукама снажним Обрисаше росу са уморне глабе ЈТогледаше жешбу са очима блажним, X ћуШаху немо измеђ' сна и јабе. ЈМилорад Ј№. ЈТеШробић