Недеља

Број 6.

Страна 5

IV.

У ономе тренутку кад је Нина Жипсијева потражила склоништа код Арханђела, Проспера су завели у сппсак притвореника полициских. Од онога часа кад је Проспер савладао своје осећаје и кад му се повратила његова обична хладнокрвност, од тога часа није га више ни напуштала. Они, који су га окружавали, све сами искусни посматрачи, узалуд су ишчекивали да примете на њему какав знак слабости или очајања. Проспер је био хладан као стена. Шта више, кад не би онако убрзано дисао и кад му чело не би било обливено крупним капљицама зноја, могао би човек помислити да са свим равнодушно подноси своју судбу. Код полициског комесара, код кога се задржао дуже од два часа, разговарао се са двојицом варошких чувара који су га чув ли. Огладнивши, затражио је око подне да му даду што јести. Донеше му доручак из оближње гостионице. Јео је веома слатко а попио је готово стакло вина. За то време посматрали су га њих неколико полициских агената, који обично у то доба долазе на рапорт код комесара. Сви су имали готово једно исто мишљење о њему. Понеки од њих тек би рекао: — Ово је одиста чврст момак! Или : — Овај јемладић много мирнији, а да не би био препреден. Кад му саопштише да чекају кола :на њеЈа, он се живо диже, али пре но

што би сишао доле, замолио је за допуштење да запали цигару, што мује и допуштено. Под капијом полициског комесара седела је обично по каква жена, што продаје цвеће. Проспер узе од ње једну киту. Баштованка је одмах видела да је Проспер притвореник, па му, у знак благодарности, рече : — Желим вам много среће, мој ку-

кавни господине

Снимно г. Милорад М. Павловвћ, трг. ОСТАТДИ РАЗВАЛИНА ЈУГ ВОГДАНОВЕ КУЛЕ КОД ПРОШЈМ

Ово овако просто изражено саучешће потресло је Проспера и он одговори жени: -—- Хвала ти, добра жено, али већ одавна немам среће. Беше дивно пролетње јутро. Пролазећи монматрском улицом Проспер је чешће промаљао главу из затворених кола, па се смешећи жалио на судбу своју, што га ухапсише баш данас, кад је тако леп дан за шетњу. — Чудновато, рече нисам никад осећао толико жељу за шетњом као сада. Један од двојице његових чувара грохотом се насмејао на те речи, па додаде: — Верујем вам, господине! За време док је вршен свечани обред завођења у протокол полициске управе, Проспер је готово с неком презривошћу одговарао на уобичајена питања. Али кад му приђоше да му претресу и испразне шпагове, у очима му је засветлила зрака увређеног частољубља, а за тим му се скотрљала једна врела суза низ образе. Но то је трајало самоједан тренутак. Допустио је да га претресу, дизаојеруке да би се дотични агенти могли уверити, да