Недеља

Страна 20.

веле, стричева више, али некоји раније помријеше, а најстарији, кажу, нешто урадити, па се давно пуштио у свијет. За њим је одма стара бака пресвиснула... — Па... па. ? причај, причај... а како сте се презивали, а ?..

— „Тамо на дому не знам, само знам, да је ( ,|ц морао промијенити презиме, да би з^рао трага, јер бијаше на све стране заието. ...Ево већ звони и трећи пут... Збогом мили стриче, да ми вас

г Број 9.

Бог одржи у животу и здрављу, па да вас затекнем весело и задовољно,... скоро... скоро!... Точкови већ у покрету, те путник још једном пољуби старцу руку, па скочи на воз. — Како... а како бјеше име оцу?... — Мирко стриче... — Кааако... а ђеду. . ђеду?... — Јово!.. Збогом,... све поздравте! — Мирко... Јово... а одбјеглу стрицу, а? Је ли стрицу?.. — Не знам!.., Збогом!... — Стани!... Остани !... Мирко... Јово... ја сам... ах, несрећни стриц... ах Бпже!... Стари Перо сруши се онесвјешћен. Точкови су тутњали и нуном својом брзином однијели Марка натраг опет у туђи свијет, одакле не даде више накако гласа. Добри су људи прихватили палога Перу, повратили га и извели на кола, која га одвезоше кући. Намјестише . га у постељу, коју је напустио тек ® када га са пуно пијетета изнесоше I опћински чиновници на парадна кола 5 без таксе. * За одром је ишло седам соколића д у нову госпоцку руху, са опуштени § крили. За њима пуно свијета, кано за главнијем трговцем или великијем господином, јер... велики је човјек покојник био!... ....Суђено је то!... Д али Св. Никола 1908. Сењски Рудник.

ЗД ГОРОМ

Овде ми је шама, Овде ми је мрак, За гором ми сунце, За гором ми зрак. Тамо ми је небо, Тамо ми је дан, Моћ. уздање, љубав, Жеља, крепост, сан! Овде ми је живот Хладан, празан, пуст,

/