Недеља

Страна 12.

Број 9.

све како ваља уређивали. Понеки пут би зажелио, да му је од њих седморо бар једно дјевојче, те би прихватило кућу. Па опет, кад помисли да је тако божја воља, а да Српству све више и више треба мушке снаге, жеље му буду пуне, срце задовољно. Маштао би, како ће, божијом вољом, дати седам чилијех бораца, све, све до једнога у војнике. Маштао би још пуно, само да смије да му није све неке зебње, која га никако неће да остави. Бјеше пазарни дан. Од ране зоре пак цио дан чика Перо на својему послу, кано увијек. Пазарнога дана неби могао

— Помози вам Бог, чика Перо, ослови га држећи капу у руци. — Бог ти помогао, господине, прихвати му изненађен, и стаде, кад видје, да непознати не кани мимоићи. — Опростите ми, да вас задржим који часак. Хитам баш за вама, да вас стигнем, јер, одмах да вам кажем, био сам рад да вас видим, те се радујем овоме тренутку. Старац посматраше странца, чекајући да ће му рећи ко је и шта је, или каквијем га послом' тражи, мислећи при томе, да нијесу каква посла са пазара, ма да зна да није нискијем имао при послу каква спора.

Снимак г. Ђорђа Стојшића, агронома (Ириг) Град војеоде Ј\Ломчила код ЈТирота.

доспијевати да на подне иде кући, али би зато, већ послије подне, раније предавао своје рачуне, пак хитао дома, а ваљало је доста, до на сам крај града, у коме су тек почеле ницати кућице за сиротињу, која бјежи крају од градске скупоће. Цио дан на ногама, пак уморан, ногу пред ногу, упутио се спореднијем улицама, да хвата пречац. Сагнуо главу, не окрећући се ни десно ни лијево, јер нема рашта, кад му је туда познат и камен у калдрми. Таман да замакне за рогаљ у другу улицу, пристиже га млад човјек, прикладно одјевен, лијепо одрастао, по свему судећи или већи господин, или трговац доброга стања.

— Ја сам из далека дошао. Видио сам вас на пазару, али, како имадосте доста посла, не хтеједох вас ометатати... — Е, мој господине и пријатељу, нијесам ти ја више трговац, нити је трговине, прекиде га Перо помислив, да ће то бити какви трговачки путник озго, те има некијех трговачкијех послова. — Знам, знам, све знам. Ништа трговачкога, већ чисто пријатељскога, стриче Перо... — Драго ми је, али да ти право кажем, никако... — Непознајете ме, је ли? Дабоме да ме не познајете, нити је могуће. Казаћу вам се, све ћу вам исприповиједати, пак