Недеља

НЕДЕЉД ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

АЈ

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ НОВЕЛА Хенрика Сенкијевића

(Свршетак)

Бартек је осећао у души неку потајну страву од официра. Осећао је, да они имају неку власт над њим. Сматрао их је за неку злу и непријатељску силу, која би га, ако јој се успротиви, могла смрвити. За то је и сад пред среским стареши- 25 "Т0Г0ДИШЊИЦа СРПСНИХ ЖеЛ83НИЦВ буњав, али га сунце гре-

слаб окрете и, поводећи се, оде. Тек тад одану мало. Заповеђено му је, да свој глас да за г. Шулберга из Кшивде Вјелке. Није о тој заповести ни много, ни дуго размишљао. Дануо је душбм, што је пуштен, што иде кући, да о жетви буде дома. Знао је, да ће спахија платити дуг Јусту. Изиђе из вароши. Нађе се између бујних жита. Тешко класје трло се једно о друго и производило је шушањ толико пријатан уху земљорадниковом. Бартек беше још сла-

ном стоЈао исто онако круто, као што је стојао и пред Штајнмецом. Трбух увучен, прса испупчена, а дисање обустављено. Разуме се све је то било због тога, што је до „срескога" стојало и неколико официра. Они су га кроз билока мерили очима од главе до пете. Пред очи Бартекове изиђоше рат и ратна дисциплина и он стојаше као неки трупац, гледајући нетремице предасе. Официри су га посматрали презриво, а „срески" му је говорпо. Али није га ни молио, ни наговарао, него му је просто заповедао и претио. У Берлину је умро један од посланика, те је због тога расписаннов избор.

Јаше и он живахну мало. — Е, благи Боже, леп ти је овај свет! рече он тихо и побожно. Погњебин не беше већ више далеко. 10. Избори, избори! Госпођа Марија Јасинска само је на њих мислила. Нити је што друго говорила, нити на шта друго помишљаше. Само је о изборима сневала. — Милостива госпођа је велики политичар, рече јој један од суседних племића, обасипајући јо[ руку пољупцима. Велика политичарка поцрвене на те речи и одговори с дражесним осмехом: — О, ми агитујемо колико само мо— Ти пољска стоко! Само покушај жемо! да гласаш за Јасинскога! — Господин Јосиф биће посланик, Официри, да би појачали ефекат речи рече тај племић тврдо убеђен у истинисрескога старешине, намрштише се и са- тост својих речи, а „велика политичарка" браше веђе. Један од њих чак понови и му одговори: реч: „Покушај!" и у победиоцу Бартеку — Ја бих то из све душе желела, али изумре свака храброст. Чим му коман- не због мога мужа, као због јавних индоваше „Левокруг, марш!" он се, онако тереса.

Д~р јУГика П°повић дирекшор српских државних железница (Бивао је вишс пута и миниетар)