Недеља

Страна 10.

Број 17.

сом не отпутујем кући својој. И то није била проста претња, јер сам из политичких разлога требала да пођем за једнога од чланова владајуће династије, те се за то нису ни од чега устезали, само да ме раздвоје од мога вереника. Како сам решена да изаберем пре и саму смрт, него да се свога младожење одречем, то ћу одузети себи бедни живот, ако га до мрака не пронађем. Тиме ћу можда спасти и њега, јер ће нестати узрока, због којега хоће да га убију. Не могу да га потражим сама лично, а не може ни он мене посетити, јер смо окружени шпијунима. Псеудоним мога енглеског младожење је Скудомаре. Ако вам пође за руком да га ослободите, онда му саопштите, да га очекујем у познатој гостионици, а ако у томе не успете до шест и четврт онда ћу знати да је оп погинуо и отроваћу се отровом, који сам понела са собом. Не могу друкчије да се потпишем него само: Једна несрећна, неутешна војвоткиња „П. п. Ова два новчића — пенина нашла сам на дрвеном первазу камина, једно према другоме. Између њих било је читко урезано ваше име: Денман Крос. Како су мистер Скудомареа из те собе одвели, то је оправдана моја претпоставка, да је он са та два пенија хтео да вам да на знање куда су га одвели. Разуме се да је он раније мени давао упуства. Често вас је спомињао и хвалио вашу необичну умешност. Хоћете ли, да ми будете од помоћи ? Од тога хоћете ли умети да откријате тајну та два пениа — зависе два живота." Детектив је у први мах држао, да неко тера са њим неслану шалу. Али приложена новчаница од 100 фуната уверавала га је о противном, је рони, што се шале, не плаћају за шалу толики данак. За тим је плануо од љутине због писма. Каква је то страна војвоткиња, која му се обраћа за помоћ, а прикрива најважније податке, који су неопходно потребни, да би се могло имати успеха. — Детињска лакомисленост! гунђао је он у себи. Шта ју је то могло спречити да ми не каже своје име. Ако изврши самоубиство, полиција ће одмах бити тамо и листови ће цео догађај, заједно са именом објавити. Разуме се, да у брзини

није могла на све помишљати и тако за изналазак трага љубазникова немам никаква друга ослонца осим ове две парице. Доцније се Денман Крос измирио са тим, да је војвоткиња могла имати особитих разлога да сачува себе у тајности. Писмо је, очевидно, писала особа, која је најпажљивије мерила сваку реч, коју сме поверити артији. Према томе војвоткиња је све ближе податке навалично прећутала. Интерес државни јамачно је у таквој тесној вези са том стварју, да војвоткиња није ни могла ништа ближе саопштавати. Није чак ни то извесно, да ће њезино самоубиство доспети у јавност, јер кад је о вишим круговима реч, они веома добро знају све начине, како треба што затрпати и од јавности сакрити. Након зрелог расуђења о свему Денман Крос дошао је до закључка, да је ту по среди једна озбиљна и трагична ствар. Пре свега, дакле, треба, да утврди правац, који су новчићи показивали. Пало му је у очи, да је на једном пениу лик краљице Викторије, а на другом лик краља Едварда. Тој околности није придавао никакву особиту важност, јер у промету има много таквога бакарнога новца. Много је већу важност полагао на то, што је новац био баш пени, а не која друга врста енглескога новца. После утврђења стања ствари скренуо је пажњу на другу страну. На једно од два пениа, до слике која представља Велику Британију био је перорезом урезан крстић као у лету. То урезивање извршено је у очевидној хитњи, јер су кракови крсни били неједнаки, што је такође морало имати нека нарочита значаја. Али какав значај ? Да ли крст представља крст, или значи да при решавању загонетке треба сматрати Британију за уништену. Након дужега размишљања овај други факт учинио му се вероватнији. Два пенија је за тим метнуо на перваз камина тако да је глава краљице Викторије дошла лице у лице с краљем Едвардом, па је онда стао да посматра, са сваке стране, оцењујући шта треба која владалачка слика да значи? Ту је почело оптерећење мозга, које се завршило душевном парализом. За живога Бога није умео да реши загонетку. Узалуд је напрезао мозак, уза-