Недеља

Страна 8. Број 17.

слити о теби. Видим те, ма да нас раетојање места и брачни обзири раздвајају. Гледам ти угашено око, растурене праменове златно-плаве косе, и слабе груди, а чујем како суве усне у сну шапатом често помињу мојс име. Све то враћа ме у нашу скору заједничку прошлост и опомиње на оне тренутке, у којима кичицом прве љубави стварасмо колорит животу. Тешка ми је судбина твоја, јер је делим и сносим трпељиво и без роптања заједно с тобом. На полузатворено ти око, огледало искрена срца, осенчено дугим трепавицама, тамна скрамица наговешћује последње твоје тренутке међу људима, који ти пружаху жучи, када си очекивала живот. И они, који су твоје дражи сматрали средством за гашење својих похота и страсти, спремају ти свећу, која ће засветлети онога тренутка, када се будеш растала с њима. за које те је везивала дужпост жене, матере и кћери.. Када и последњи успорени откуцај твога срца утрне, доћи ће последња пошта према сени оне, која је силом околности

ће она бити упаљена, као што ни људи не водише рачуна о осећајима растављених. Звоно са цркве забрујаће кроз који тренутак и објавиће престанак једнога живота, а свет који га је уништио ускоро ће га узреч помињати. Наћи ће се неко, који ће над металним ковчегом при растанку с тобом проговорити коју, те да учини какву услугу ономе, који је твојој будућности убрзао крај. Просуће се, можда, гомила речи не пониклих из осећаја и захвалности искрена срца, него из рачуна и ћифтизма, који нам је пружио горкетренутке, откупљене тнојим животом. О, како су ниски људи, којима чујеш уздахе, што потичу из закона учтивости... Кроз дан-два на зборноме месту оних, што променуше животом нићи ће још једна хумка а досадањи обзири према другу и жени почеће се гасити влагом и хладноћом земљине грудве. Неколико венаца, на којима ће цвеће брзо малаксати и свенути. биће докази и мерило вредности празних речи, које си и досад слушала од оних што те већ сматрају да припадаш забораву. А онда, када о теби не буде више мислио нико, не заборави да ће ти на хумци чешће засјајети свећица мањих димензија од оне, која ће ти кроз који час бити упаљене чело главе, али ће баш та мала свећица бити огледало и символ захвалности и сећања онога човека, који и данас о теби мисли исто онако као и првих дана нашега познанства, јер те он још гледа онако светлу и чисту као и раније, стварајући ти контуру потезима кичице прве љубави, неостварене среће, порушених нада и разбијених снова. Он ће те оплакивати искреном и топлом сузом, скривен од била и жена и мати. Последње видно признање света, увређен од људи. зароњен у прошлост, њихово биће оличено у направи свећара, који која однше садашњошћу, немилим доживљају је. правио без размишљања: о томе, коме јима и изгубљеним животом.

Ј1ешад. луковник Акеентије Јаковљевић јуначна борац у ратовима (Преминуо 11. септембра т. р. у Крагујевцу)

Снимак капетана Бор. С. Поповића Дванаеети пешаднеки пук Цара Дазара на маршу. ^УЕапи одмор.