Недеља

Страна 10.

Број 23.

Кламеран није поклањао ни мало пажње тим речима њеним. — У вашем је сопственом интересу, да се моја намера оствари. Ваша срества су задовољна за подмиривање Раулових трошкова. Та ваљада и сами увиђате. Доћи ће дан кад му више не ћете моћи дати ни кршене паре, а још пре тога може вас муж узети на одговор за несразмерно велике трошкове. Госпођа Фовелова сва уздрхта. Осећала је да није, далеко онај дан, кад ће морати полагати рачун о новцу. Он настави: — Немојте, дакле, превиђати смер мојих намера. Госпођица је Мадлена богата, њен мираз биће довољан, да неосетно окрњен покрије ваш дефицит и да вас спасе. —- Волим и пропасти, но се таквим срествима спасавати! викне госпођа Фовелова, — Не дам ја, да ви тако ћораво срљате у пропаст, рекне маркиз. Имајте на уму. да ми ваједничку бригу имамо, заједничку задаћу, да обезбедимо будућност Раулову. Погледа тако оштро у очи госпође Фовелове, да она мораде оборити своје очи у земљу. — Немојте наваљивати на мене, рече она, Моја је одлука непоколебљива. — Шта, ви не ћете, да је мењате? — Да. Ја сам решена и на крајност па макар пропала ако ви не одустанете. Ја ћу се бацити пред ноге мојега мужа и исповедити му све. Он ме љуби и он ће појмити шта сам све морала претрпети, па ће ми великодушно опростити. — Верујете ли ви у то? запита Кламеран иронично, — Шта хоћете ви тиме да кажете? рече она. Шта мислите ви, да ће ме јн одбити од себе; да се неће дати умолити? Зар би он могао урадити тако што. До душе ја сам то заслужила. Али ни нај-

црње патње не могу ме застрашити да се не отресем овог несносног стања. Ова постајаност женина изазвала је буру у души маркизовој. Маска паде и он се показа у правој боји. Поче са свим брутално. А? Одиста? Дакле, ви бисте хтели признати све господину Фовелу? Да сте онога дана. кад сам вас први пут посетио, постојано одрицали, можда бистс и могли успети. Ваш муж опростио би вам јамачно ранију кривицу, кад се зна, да сте се ви после тога беспрекорно понашали. Ви сте љубили верно за све време од кад сте његова жена. а уз то били сте и добра мајка. Али кажите ми, шта ће рећи ваш муж, кад буде дознао, да је онај младић кога сте ви као вашег сестрића увели у његову кућу, и коме је он давао на зајам паре, не сестрић, већ ваш незакониги син госпођо? Ма како стрпљив човек био, мцслим, да то не ће моћи отрпети. Маркиз је рекао истину, сушту истин}/. Испред његових ватрених погледа госпођа Фовелова морала је оборити очи у земљу. — Ви сте овог вашег честитог благајника, господина Бертомиа сувише заволела, настави маркиз. Међу тим он мора ићи бестрага! Зар је вама тако мучан избор између ваше части и материнскељубави, којом обасипате тога младића? Зар би ви нашли довољно накнаде у срећи Просперовој за срамоту, коју би нанели своме мужу и за осећаје стида, који ће обузети вашу децу, кад буду сазнали за- праву истину. Зар би ту грдну несрећу могло заменити задовољство кад бисте могли рећи: „Мило ми је што се добри Проспер усрећио". — Нек буде што било, ја ћу се покоравати својим дужностима. (Наставиће се)

КРАГНОВА ЖЕНСКИХ

ОД КОЖЕ И ПЕРЈА , У НАЈМОДЕРНИЈИМ КРОЈЕВИМА, ПРЕПОРУЧУЈЕ помодно галантериска трговина КОСТЕ ННКОДИЋА Н ДРУГА