Недеља

Број 23.

Страна^рЗ.

ско одело и барјаци будили су срце Србиново и преиосили га у она срећна времена кад је сам собом царовао. Народна се свест одржала у тим крајевима, али не би моћна да даде отпора силноме и снажноме душманину. У новом нашем животу, друге су културне прилике те манастири по себи не могу да играју ону улогу, коју су раније играли. Али

Општи изглед Студенице

ница. То је нека калуђерскаЈшкола или боље рећи матица, из које су нам до сада излазили најбољи калуђери старога типа са мало школе, много поштења, пуни воље и енергије за рад. Ако упитате каквог каноничара, имамо ли ми правог манастира, он ћеВам одговорити: имамо, то Је Студеница, то је једини манастир где се одржава манастирско правило, онако како је још Св. Сава у свом типику за овај манастир прописао. Једну лепу збирку старина сачувао је овај манастир још из средњег века, али најдрагоценија старина без сумње су мошти Св. Симеуна (у миру Стевана Немање). Оне су до 1905 год. чувале у једном старом кивоту а те године Њег. Вел. Краљ Петар приликом крунисања поклонио је нов кивот. Као архитектонски споменик Студеница се убраја у наше најбоље грађевине средњега века. Сазидана је сва од мрамора, а оно што је највише одликујс, то је раскошна орнаментика. Најлепши утисак пак чине портали: јужнп и севернп. Студеница је сазидана у главноме у византиском стилу, али „са мора мајстори" узели су доста романскога. Нарочито лепу примену нашле су ринзолег — одлика романскога стила. Ми износимо нашим читаоцима неколико слика да упознаду боље лепоте ове свете задужбине. м.

]Шанаетир Студеница тек за манастир Студеницу може се рећи да даје живота од себе и дан данашњи. Ако запитате црквене људе: где је право врело манастирског живота, сваки ће вам одговорити, готово без предомишљања: манастир Студе-

Зимеко цвеће - ЖИВ. Ј. ЂОРИЂ —

I. Вратио сам се мислима у прошлост, обузела ме слатка пријатност и расположење да мислим о оним првим данима када сам те упознао. Све ме тако при-