Недеља

Страна 12.

Број 23.

новац зајмили и кад ми је отац умро, узели сте покривач и десет рубаља, које ми још нисте вратили. Памтите ли?" „Како да не памтим! Памтим. Али реци ми, какав си ти то младожења, Макаре? Зар си ти младожења? ни новца, ни занимања немаш, занат глуп..." „А зар је Шејкин богат?" „Шејкин је члан радничкога удружења. Има хиљаду и пет стотина кауције. Тако је то, момче. !'еци што хоћеш, али то је свршено Назад се не може, Макарушко. Тражи себи другу невесту... Због једног цветка сунце не греје. Него шишај! Што стојиш?" Макар Кузмић ћути и стоји непомично, затим извади из џепа мараму и почне плакати. „Та иди, лудаче!" теши га Ераст Иванић. Ћути! Слиниш као бабац. Дошишај ми главу, па онда плачи. Узми маказе!" Макар Кузмић узима маказе, гледа минут у њих без смисла, а за тим их оставља на сто. Руке му дршћу. „Не могу!" вели. „Сад не могу, иемам за то снаге, Ох, ја несрећан човек! И она несрећна! Једно друго смо љубили, љубав вечну обећавали, а сад нас злобни људи тако немилосрдно растављају. Идите, Ерасте Иванићу! Не могу ни да вас

Другога јутра зором долази опет Ераст Иванић. „Шта желите?" пита га хладно Макар Кузмић. „Дошишај ме, Макарушко. Половина ми главе остало". „Платите ми унапред. Бадава не шишам". Ераст Ивинић, не проговорив ни речи, одлази и половина му је ошишана до коже, а на другој половини му је дугачка коса. Пошто. пак, плаћати шишање сматра за луксузирање, чека, док му и на краткој половини порасте коса сама. А такав је био и на свадби. Мил. Ђ. Бугарски.

МАНАСТИР ОТУДЕНИЦА

^УГилорад Ј1етровић

Романтична долина даљега Ибра намамила је к себи многога путника, који осећа дражи природних лепота, али побожну душу Србинову још из даљине привлачи себи задужбина Стевава Немање: манастир Студеница. Тамо, где се угркују гора и вода да украсе чарима кору земљину; тамо доле испод планине Радочела, окићене дивним боровима, кривуда бистра и хладна Студеница. Ту, на једпом узвишеном заравњу још од 1190—47. блиста златни крст св. обитељи из чијих се зракова расипа луча светлости хришћанске, те позива

гледам!" гр . 1 « димитрије Детровић " а Ј а Ј У с У т Р а И ' Чланош Краљ. Срп.Нар. Позоршита људе да поживе на земљи као Макарушко. Сутра ћеш ме о четрдесетогодишњици његовој ап1 ]Сли . у том манастиру закалуђерио се љегов оснивалац,

дошишати". „Добро". „Умири се, а ја ћу ти сутра рано доћи". Ераста Иванића је глава до половине ошишана, личи на осуђеника, Глупо је ићи с таквом главом, али шта да радп? Увија главу шалом као и врат, одлази из бербернице. Остав сам, Макар Кузмић седа и тихо продужава плач,

Стеван Нсмања, ту је развио своју делателност св. Сава; у целом средњем веку он је био, после манастира Хилендара, готово најјачи културни центар. Али за време робовања, његова се важносх још више појачала. Мошти св. Краља, које се чуваху у Студеници, учинише те овај манастир поред религиозног доби још и национални значај. Св. Кивот. царске чаше и пехари, цар-