Недеља

Страна 10.

Број 25. и 26.

струкција придржавај. Све је добро. Надајмо се најбољем." После ручка Луј је сматрао да је најзгоднији тренутак, да искуша свога брата. — Ми смо чини ми се говорили о свему и свачему, само не о озбиљним стварима. — Шта? Шта хоћеш тиме да кажеш? запита Гастон. Што си се тако уозбиљио? — Драги брате, пошто сам држао да си мртав, ја сам у свему сматрао себе за наследника очевог. Гастон се насмеја. — И ти то сматраш за озбиљну ствар ? — Свакако, јер ти морам положити рачун. Ти имаш право на половину целе имаовине... — Ја имам право да ти загТоведим да ћутиш о томе, прекиде га Гастон. Све што имам то је твоје. — То не могу примити. — Шта? Ти не можеш то примити, а ја ти велим да мораш. Наш отац је хтео да само један од његових синова буде наследник његов. Покоримо се, дакле, жељи покојниковој. Или си ваљда ти толико богат додаде, кад виде намрштено лице братовљево, па ме држиш за таквог сиромашка, да ми је то потребно што је твоје? Луј уздрхта по целоме телу. Шта ће да одговори? — Ја нити сам богат ни сиромах, рече најпосле. — Било би ми најмилије да сам те затекао као сиромашка, с киме бих могао поделити све што имам. Баци убрус на сто, па се диже. — Ходи! рече. Ходи да ти покажем моје... не него наше богаство. За тим га изведе кроз собе и штале у башту, где се на крају ове налазио самоков.

Луј је све то посматрао с великим интересовањем. Хвалио је по неке појединости, а о целини није рекао ни речи. Кад је сравнио своју имовину са братовљевом, појави се у души његовој грозна злоба. Он је затекао Гастона богата, угледна и поштована... Никад му није била несиоснија ситуација, у којој се налазио, но сада. Посматрање је свршено! — Но реци ми, како ти се допада моје имање? — Изврсно. — Је ли то одиста твоје мишљење? — Одиста. — Е па онда, драги брате, рече Гастон, ти ћеш остати овде са мном. Шта те везује за Париз? Нежењен си, дакле, слободан. Ми ћемо удруженом снагом посветити се пословима самокова, па ћемо нашим капиталом створити нешто велико. Допада ли ти се овај план ? Луј је ћутао. Он није био слободан, није могао оставити Париз. Он је тамо започео игру, коју мора довршити, јер ће пропасти ако је на доврши ; отићиће у казамат. Да је сам могао би зар сам побећи. али он има и једног саучесника. Што не одговараш, запита Гастон. Видиш ли какву сметњу, која би сметала извршењу мога плана? — Не. — Па онда? — Не могу да се одречем прихода, које ми доноси мој положај у Паризу. — И зар те то спречава, да не примиш мој предлог, спречава тебе, који си ми мало час понудио половину очевине? Лује, то ти не ваља! или мениси разумео, или ниси добар брат. Луј погну главу, али не рече ништа. — Зар ти нисам рекао, да. сам готов поделити с тобом све што имам?

—— IIИИ1И—!■■■■!— ; : ; ПРИЗНАТЕ СУ У СВЕТУ : : ПЕТРОГРАДСКЕ КАМЧЕ ИСШЧИВУ ПРОДАЈУ 34 СРБИЈУ И1А " " ГАЛАНТЕНИСКА ТРГОВИНА косте николића и други