Недеља

Број 25. и 26,

Страна 19.

У повратку зарече се Луј, да ће Раула упропастити чим му више не буде требао. Његов брат као да беше заборавио писмо, које је послао у Бокер, и ни једном речи не помену Валентину. Као и сви људи, који су у животу своме много радили, он је осећао потребу да непрестано ради и он се сам посвети своме новом предузећу. Он није штедео новац. — Ми сад нећемо ништа зарадити — говорио је он. Реформа кошта много. Али већ идуће године заслужићемо 25.000 дин. Идуће године! Петог дана по Лујевом доласку, Гастон осети да му нешто није добро. — — Ово је стара мука — рекао је он. У Рију сам често имао такве нападе. Чим одспавам једно два сата боље ми је. Хоћу пре ручка мало да се одморим. Али кад дође време ручку њему је било још горе. Имао је јаку главобољу. Дисање му је било брзо, а грло са свим суво. Језик му одрече послушност и он не могаше проговорити ни речи. Луј хтеде да зове лекара, али Гастон не даде. — Лекар ће ми преписати медецине — рече он — и ја ћу се доиста разболети. Овако ће ово и брзо и само проћи. Старом слузи Мануелу, Шпањолцу, који га је служио већ десет година, Гастон рече да направи лимунаду. И сутра дан као да му је било боље. Он уста са постеље, добро доручкова, али кад би на један сахат пре ручка болови га опет спопадоше, и то сад много јаче него јуче. И не питајући Гастона, Луј посла слугу у Олорон да зовне лекара, и то др. Г., који је био чувен у свој околини. Доктор дође, прегледа Гастона, рече

да болест није опасна, преписа неку медецину и оде. Али те исте ноћи, око три сахата, док је Гастон мирно лежао на један мах болест доби други карактер. Главобоља са свим престаде, али га обузе нека малаксалост, а болови по стомаку ужасно су га мучили. Кад је лекар дошао изјутра он се изненади. Он упита, да ли нису болеснику давали већу дозу морфијума него што је он наредио, али Мануел, који је Гастону давао медецину, рече да нису. Тада лекар опет преписа неку медецину и оде, рекавши да ће доћи пред вече. Кад је лекар отишао, Гастон се исправи у постељи и рече Мануелу, да иде и зове једног његовог пријатеља, који је био адвокат. —■ Али зашто, за име Бога? упита Луј. — За то, брате, што ми треба његов савет. Ја сам тешко болестан. Немојте се варати. Смрт изненађује само будале и кукавице. Чим уредим своје стање бићу мирнији. Ускоро дође адвокат. Он се дуго разговарао с Гастоном, који му саопшти, да по смрти својој оставља све имање своме брату, али да се то наслеђе изврши некако без свију правничких церемонија и без великих такса. Ето, у томе га је адвокат требао да посаветује. Адвокат му предложи, да свога брата огласи као ортака, те да овај, у случају наслеђа, плати само половину такса. Гастон приста на то. Уговор потписаше оба брата, и ако се Луј у почетку противио доказујући, да је Гастон само уобразио да ће умрети. На неколико минута после потписа уговора, Луј је писао Раулу: „Ја сам имао 25.000 дин. годишњег прихода а у имању 500.000 дин. Пре године или по године дана с тим имањем био бих најсрећнији човек. Ја не знам